Krađa i uništavanje saobraćajnih znakova i putokaza redovna pojava – godišnja šteta milion evra
Podeli vest:
Svake godine sa srpskih puteva nestane na hiljade saobraćajnih znakova i putokaza.
Kako piše Euronews Srbija, neki od njih završe u starom gvožđu, a neki kao deo ograde oko nečijeg imanja. Čini se da lopovima ne manjka mašte, pa se putokazi mogu naći kao nadstrešnica za šupu ili podloga za pečenje paprike.
Glavni razlog krađe saobraćajnih znakova je skup i lako upotrebljiv materijal od koga su napravljeni. U „Putevima Srbije“ za Euronews Srbija kažu da je godišnja vrednost ukradene, oštećene i uništene saobraćajne signalizacije i opreme oko 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra.
će raspisalo je tender za pokretanje javne nabavke za medijsku kampanju, koja bi trebalo da predoči potencijalnim kradljivcima da skidanjem ili uništavanjem znaka ugrožavaju bezbednost u saobraćaju.
Jedan od najekstremnijih primera zabeležen je prošle godine kada su na deonici od petlje Kovilovo do raskrsnice za Padinsku skelu u Beogradu oštećena 63 saobraćajna znaka i 22 table za vođenje i upućivanje saobraćaja, a šteta je procenjena na pet miliona dinara.
Putari još pamte i incident iz 2016. godine, kada je, desetak dana posle puštanja u saobraćaj deonice autoputa između Ljiga i Preljine, odneto dva kilometra žičane ograde i oko 20 poklopaca za šahtove.
Krivci prolaze nekažnjeno
„U poslednjih 10 godina, prema informacijama kojima raspolažemo, MUP Srbije, kao jedini organ koje ima nadležnost za istražne postupke i utvrđivanje počinilaca krađe i namernog oštećenja saobraćajne signalizacije i opreme, ili protivzakonite trgovine sekundarnim sirovinama, razrešio je mali broj prijava protiv NN lica i podnetih odštetnih zahteva. Krađa, uklanjanje ili oštećenje saobraćajne signalizacije i opreme smanjuje bezbednost i direktno ugrožava živote učesnika u saobraćaju, te kazne za takva krivična dela bi trebalo da budu oštrije„, poručuju iz „Puteva Srbije“.
Obaveza ovog javnog preduzeća je da ukraden ili oštećen saobraćajni znak u najkraćem roku zamene novim. Nakon toga pravna služba podnosi MUP-u prijavu protiv NN lica, uz odštetni zahtev i dokaz o nabavci novih znakova ili opreme, vrednosti istih i vrednosti obaveljenog posla.
Oni objašnjavaju da aluminijumski lim kao podloga za saobraćajni znak na tržištu sekundarnih sirovina ima veliku vrednost, kao i čelična cev prosečne dužine 2,2 metra, koju najčešće kradljivci koriste za pravljenje ograda i drugih konstrukcija.
„Ako uzmemo u obzir da cena presvlačenja jednog kilometra puta u proseku košta oko 10 miliona dinara, možemo zaključiti da bismo godišnje mogli da rehabilitujemo 12 kilometara puta za iznos utrošenih sredstava za ukradenu i oštećenu saobraćajnu signalizaciju„, ističu u „Putevima Srbije“.
U Komitetu za bezbednost saobraćaja su pre nekoliko godina inicirali izmene Krivičnog zakona, da bi se pooštrile kazne protiv nesavesnih građana, ali kažu da to nije imalo očekivani efekat.
Damir Okanović iz ovog Komiteta smatra da bi medijska kampanja trebalo da bude usmerena i prema sudovima, tužilaštvu i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
„Problem je ovde u sudskoj praksi, pošto postoji posebno krivično delo koje tretira ovu problematiku, ali počinioci uglavnom budu osuđeni za običnu krađu. Težinu dela određuju prema vrednosti saobraćajnog znaka, a ne prema šteti koju bi moglo da prouzrokuje takvo ponašanje. Ispada kao da su ukrali nekom stolicu sa terase, a ne da su ugrozili bezbednost ljudi. Oni iseku žicu sa autoputa da bi ogradili svinjac„, objašnjava Okanović.
Šta sve nestaje sa autoputeva?
Osim saobraćajnih znakova i putokaza, kompletna saobraćajna signalizacija i oprema puta je podložna krađama i uništavanju. Sa puteva nestaju kompletne čelične zaštitne odbojne ograde, pletiva, stubovi, poklopci i slivne rešetke šahtova za odvodnjavanje državnih puteva.
Oštećenja nastaju i zbog probijanja i uništenja zaštitnih žičanih ograda, jer pojedinci prave nelegalne priključke na autoputeve, a putari beleže i namerno i bahato krivljenje simbola znakova, upucavanje putokaza od strane nesavesnih lovaca, kao i grafite na saobraćajnim znacima i tablama i to bojama koje se ne mogu ukloniti bez oštećenja retroreflektujuće folije.
Oni ukazuju i na problem prelepljivanja saobraćajnih znakova propagandnim materijalima koji smanjuju vidljivost i uočljivost. Poljoprivredna mehanizacija, kombajni, plugovi i drugi traktorski priključci velike širine neretko prave oštećenja na znakovima, a do njihovog uništavanja dolazi i paljenjem strnjišta i korova na njivama.
Svake godine sa srpskih puteva nestane na hiljade saobraćajnih znakova i putokaza.
Podeli vest:
