Kreće primena izmenjenog Zakona o slobodnom pristupu informacijama: Kazne i do 100.000 dinara

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je stupio je na snagu 16. novembra počinje danas sa primenom. Nove odredbe tiču se ostvarvianju prava na pristup informacijama, a to znači da će prvi put od 2004. godine biti sankcionisana odgovorna lica kod organa vlasti upravo zbog nepostupanja po zahtevu.

Naime, poverenik će moći da određuje i novčane kazne za nepoštovanje procedure, a takođe će imati veća ovlašćena u smislu da će od sada moći da podnosi optužne akte i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.

Poverenik Milan Marinović objasnio je u razgovoru za Eurnews Srbija da što se tiče dosadašnje procedure, kada su u pitanju potraživanja informacija, ništa značajno nije promenilo. Kako kaže, postoji obrazac koji se popunjava i koji bi trebalo da imaju svi organi vlasti kao dostupan dokument svim građanima kojima bi mogao da bude potreban.

„Svako ko želi da dobije neku informaciju koja je od javnog značaja treba samo da se obrati tom organu vlasti i da kaže koja ga informacija zanima. On ne mora čak ni da obrazloži motive u koju svrhu mu je ona potrebna“, kaže Marinović.

Kako je objasnio insitucija od koje se traže informacije dužna je da u određenom, zakonski predviđenom roku, reaguje, jer u suprutnom poverenik ima pravo da reaguje ukoliko dobije žalbu.

„Organ vlasti je dužan da postupa kao i do sada što je činio. Ukoliko se radi o opštim inforamcijama oni su dužni da ih dostave u roku od 15 dana, međutim ukoliko su u pitanju informacije koje se tiču života i zdravlja nekog lica ili za ugrožavanje i zaštitu zdravlja i životne sredine, kao i za slobodu nekog lica onda je rok mnogo kraći i on iznosi 48 sati. Ukoliko ne postupe u tom roku, do sada to nije bilo kažnjivo već je samo išla žalba povereniku pa se ulazilo u postupak. Međutim, sada ovim izmenama kada poverenik utvrdi da nije postupano po zakonskim propisima, poverenik će moći da izda novčanu kaznu u fisnom iznosu odgovornim licam“, rekao je Marinović dodajući da tražilac najpre mora da sačeka da istekne rok pa da se onda obrati povereniku.

„Kada dobije žalbu poverenik, on najpre proverava da li ona ispunjava uslove, kao i da se utvrdi ko je tačno podneo žalbu, kao i osnovne elemente – ko nije izdao informacije i koje se informacije traže. Nakon toga poverenik tu žalbu dostavlja organu vlasti na izjašnjenje. On određuje jedan kratak rok u kojem organ vlasti mora da se izjasni povereniku da li je zaista onako kao što piše u žalbi. Ukoliko tvrdi da nije tako, onda to mora i da dokaže. Nakon toga poverenik dalje postupa“, objašnjava Marinović.

„Ukoliko organ navede da postoje razlozi da se informacije ne daju, onda se oni ispituju. Nekada su u pitanju tajni podaci ili je u toku sudski ili neki drugi postupak. Dešava se i da se traže lični podaci koji mora da se zaštite i slično“, dodaje i kaže da se u tom slučaju procenjuje interes.

„Mi onda moramo da odlučimo šta je važnije. Da li interes nad pristupom inforamcijama od javnog značaja preteže nad onim interesom koji se štiti u konkretnom slučaju“, kaže Marinović.

Kazne i šira ovlašćenja povereniku

Novim iznenama u zakonu predviđene su i kazne i šira ovlašćenja povereniku koji takođe može da ima i inspekcijska ovlašćenja.

„Do sada poverenik nikada nije imao ovako široka ovlašćena. Na primer, sada prvi put on može da podnosi optužne akte i zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv ili rukovodioca organa vlasti ili lica ovlašćenog za postupanje po zahtevu za slobodan pristup. Poverenik je i prvi put dobio mogućnost da putem prekršajnog naloga kažnjava odgovorno lice i to novčano. Dobija se i specifičan vid inspekcijskog ovlašćenja. To će i dalje raditi nadležna inspekcija, kao što je bilo i ranije, ali sada poverenik ima pravo da traži od bilo kog organa vlasti da mu dostavi na uvid sve nosače informacija i dokumenta da bi mogao da proceni da li ima elemenata da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da vidi kako da utvrdi činjenično stanje. Poverenik sada može da se obrati i instucijama koje poseduju infomacije o građanima i to u svrhu pokretanja prekšrajnog postupka ukoliko je to potrebno“, kaže on.

Dodaje da se novčane kazne kreću u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara.

„Kazne su povećane, ali postoji i rok da ako se plati ranije ona bude manja. One u fiksnom iznosu su od 30.000 dinara, ali ako se plati u roku od osam dana ona iznosi 15.000. Inače, one se kreću u iznosima od 20.000 do 100.000 dinara i za rukovodioce organa vlasti i za ovlašćena lica“, rekao je Marinović.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je stupio je na snagu 16. novembra počinje danas sa primenom. Nove odredbe tiču se ostvarvianju prava na pristup informacijama, a to znači da će prvi put od 2004. godine biti sankcionisana odgovorna lica kod organa vlasti upravo zbog nepostupanja po zahtevu.