Ovaj insekt je bezopasan za ljude. Suzbijanje hemijskim sredstvima, čak i kada ga rade stručna lica, neće biti naročito efikasno.
Pored mrava, buba rusa, paukova i drugih insekata koji uobičajeno opsedaju naše domove, u poslednjih nekoliko godina se sve češće, i u sve većem broju, naseljavaju i smrdibube, tvrdokrilni, leteći insekti veličine 1-2 cm, sivkasto smeđe boje, štitastog oblika sa tri para tankih nožica.
Jedan od faktora koji je doprineo tome da ovi insekti prežive i da se namnože je i promena vremenskih uslova usled klimatskih promena, piše portal Klima 101.
Sve blaže zime, koje beležimo kao posledicu klimatskih promena, rezultirale su povećenjem procenta preživljavanja stenica u zimskom periodu tokom niza prethodnih godina.
Sa povećanjem broja jedinki koje sa početkom hladnih dana počinju da traže sklonište gde će da prežive zimu, pored prirodnih skloništa ispod lišća, kore drveća ili kamenja, pod opsadom su se našli i naši građevinski objekti: šupe, tavani, vikendice, a potom i kuće i stanovi.
Traže zaklon
Stenice, odnosno smrdibube ulaze u stambene objekte isključivo tržeći zaklon od hladnoće.
To su potpuno odrasle, reproduktivno sposobne jedinke koje samo traže neku rupicu u kojoj bi hibernirajući, bez hrane provele zimu. One ne ujedaju i ne hrane se našim naimrnicama, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost što u kući vidimo veliku bubu, bezopasne.
Njih je lako i uhvatiti. One neće bežati, neće se opirati ako ih uhvatimo rukom ili parčetom papira, ali će vrlo brzo i intenzivno pokazati zašto su zaslužile epitet smrdibube.
Odbrambeni mehanizam koji je priroda podarila ovom insektu je mogućnost da kada se oseti ugrožen ispušta intenzivan neprijatan miris koji je teško opisati ili sa nekim drugim mirisom uporediti, ali ga je zato vrlo neprijatno osetiti.
Bezopasne za čoveka
Iako je za čoveka bezopasan, ovaj insekt je kada je u pitanju poljoprivreda još kako štetan. Odrasle jedinke koju su prezimile u svojim zimskim skrovištima se u proleće bude iz hibernacije, izleću i nastanjuju se na biljkama ne birajući biljnu vrstu.
Tu se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija koja, kada je brojna može napraviti pravi haos u poljoprivrednim zasadima.
Napadaju mnoge biljne vrste ubadajući tkivo ploda i sisajući sok. Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni nekrotičnog, odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost.
Postavlja se pitanje kako se boriti protiv ovih napasti. Važno je znati da su stenice veoma otporne i da hemijska sredstva za njihovo suzbijanje nisu naročito efikasna.
Pored toga, čim osete približavanje mehanizacije ili čoveka koji prska zasade, stenice sa plodova koje napadaju, vrlo brzo padaju na zemlju i na taj način se zaklanjaju od intenzivnog delovanja hemijskih preparata.
Šta je najefikasnije?
Najefikasnije suzbijanje je smanjenje njihovog broja u periodu prezimljavanja, kao i smanjenje broja jedinki u novoj generaciji putem uništavanja jaja pre nego što se izlegu insekti.
Najefikasniji način da se to uradi jeste korišćenje prirodnih predatora koji regulišu brojnost stenica na njihovom prvobitnim prirodnim staništima.
A šta možemo da uradimo kao pojedinci i kako da se izborimo sa najezdom smrdibuba u našim kućama? I u ovom slučaju suzbijanje hemijskim sredstvima, čak i kada ga rade stručna lica neće biti naročito efikasno.
Najbolji način je fizičko suzbijanje. Pre svega zatvaranje svih otvora kroz koje stenice mogu da se uvuku u kuće da bi njihov broj u objektima bio što manji.
Kad se jednom usele, ne ostaje nam ništa mnogo efikasnije od toga da se izveštimo u tome da ih uhvatimo i izbacimo napolje, a da pri tome izbegnemo ispuštanje njihovog neprijatnog mirisa. To ćemo postići ako smrdibubu uhvatimo nežno sa bočnih strana oklopa ne dodirujući stomak ili leđni deo. Ako uspemo nakon toga brzo da je izbacimo spasićemo se napasti i izbeći njen nesnosni smrad.
Ovaj insekt je bezopasan za ljude. Suzbijanje hemijskim sredstvima, čak i kada ga rade stručna lica, neće biti naročito efikasno.