• Kremiranje kućnih ljubimaca u Srbiji: Koliko košta i gde je dostupno?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Smrt kućnih ljubimaca je jedan od najtužnijih trenutaka za sve vlasnike i ljubitelje životinja.

    Kada se to dogodi, postavlja se pitanje gde se životinje sahranjuju ili kremiraju.

    Svetska Asocijacija groblja i krematorijuma za kućne ljubimce (IAOPCC) osnovana je 1971. godine, sa sedištem u Čikagu. Kako se navodi na njihovom sajtu, oni su neprofitna organizacija, čija je misija da stalno postavljaju i podižu standarde i etiku za sahranjivanje i kremaciju kućnih ljubimaca.

    IAOPCC je jedina organizacija sa objavljenim preporučenim procedurama za svaki korak u procesu kremacije kućnih ljubimaca, uključujući transport, evidenciju, standarde objekta (krematorijuma) i kontinuiranu edukaciju za osoblje.

    U Srbiji se kremiranjem kućnih ljubimaca bavi kompanija Pet Bye, koja je punopravna i akreditovana članica IAOPCC od 2020. godine. Takođe, kako su naveli na sajtu, oni su jedino preduzeće na teritoriji Srbije koje poseduje dozvolu za rad kremiranja kućnih ljubimaca, sa dozvolom Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – Uprave za veterinu.

    Operater kompanije Pet Bye Zoran Tomić rekao je za N1 da vlasnici koji se odluče za kremaciju nakon uginuća ljubimca, kod njih dobijaju kompletnu uslugu.

    „Kompletan proces kremacije radi se po svim svetskim standardima. Svi koji se odluče za indiviualno kremiranje, može da izabere urnu u kojoj će im pepeo biti isporučen. Nudimo i opciju da se od pepela kućnog ljubimca izradi dijamant, sertifikovan od Gemološkog instituta Amerike, kao i Međunarodnog gemološkog instituta“, navodi Tomić.

    Dodaje da je proces kremiranja životinja isti kao kod ljudi.

    Kremacija se dešava u krematoru, koji se nalazi u krematorijumu. U mnogim zemljama, krematorijum je mesto za sahrane, kao i za kremaciju.

    Kremator je industrijska peć, koja je u stanju da generiše temperature od 871-982 stepena Celzijusa, kako bi obezbedila dezintegraciju leša.

    Moderna goriva za krematore uključuju naftu, prirodni gas, propan i, u Hongkongu, gas od uglja. Moderni krematori automatski nadgledaju svoju unutrašnjost kako bi utvrdili kada je proces kremacije završen i imaju špijunku, tako da operater može da vidi unutra.

    Nude usluge individualnog i grupnog kremiranja.

    Ukoliko se vlasnici odluče za individualno kremiranje, njihov ljubimac će biti zasebno kremiran, a pepeo će biti isporučen vlasnicima.

    Grupno kremiranje se vrši zajedno sa dva do tri druga ljubimca, ali u tom slučaju ne postoji mogućnost isporučivanja pepela.

    Takođe naglašavaju da, ukoliko se vlasnici ne odluče za kremiranje, onda su veterinari dužni da posmrtne ostatke životinja predaju u kafileriju, gde se termički obrađuju zajedno za ostalim životinjama, ostacima iz klanica i otpacima iz hrane.

    „Samom preradom nastaju proizvodi poput koštanog brašna ili masti, koje se dalje koristi u različitim industrijama“, ukazali su.

    Beograd uskoro dobija groblje za kućne ljubimce

    U Beogradu je u toku i izgradnja groblja za kućne ljubimce. Izgradnja je počela u martu 2021.

    Kako je za N1 nedavno rekao Zdravko Kurćubić, projekt menadžer firme koja izvodi radove, rok za završetak radova je početa oktobra. Biće smešteno na Bežanijskoj kosi, na površini od oko 15.376 kvadratnih metara, a, prema saznanjima N1, planirano je oko 850 pogrebnih mesta za kućne ljubimce.

    Cene kremiranja kućnih ljubimaca

    Kako se navodi na petbye.rs, cene individualnog kremiranja se kreću od 6.500 do 24.000 dinara i variraju od veličine i kilaže životinja.

    Za vrlo male kućne ljubimce, poput hrčka i papagaja, cena je 6.500 dinara. Mali ljubimci, kao što su zec i mačka, težine do deset kilograma, biće kremirani po ceni od 10.000 dinara.

    Kremacija ljubimaca teških od 10 do 20 kilograma košta 14.000 dinara, a od 20 do 30 kilograma 18.000.

    Što se tiče velikih ljubimaca (od 30 do 40 kg), cena je 20.000 dinara, za najveće pasmine pasa (od 40 do 50 kilograma) 22.000 dinara, a za ljubimce teže od 50 kilograma – 24.000.

    Grupno kremiranje

    Ukoliko se vlasnici odluče za opciju grupnog kremiranja, za hrčka i papagaja bi trebalo da izdvoje 5.000 dinara, za zeca, mačku ili psa težine do deset kilograma 8.000, a za ljubimce srednje veličine (od 10 do 20 kg) 12.000 dinara.

    Ljubimce i dalje sahranjuju u dvorištima, šumama…

    Zoran Tomić kaže da je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju u poslovanju nedovoljna informisanost građana.

    „U našoj zemlji malo ljudi uopšte zna da postoji kremiranje kućnih ljubimaca. Delatnost nam je takva da nije baš zahvalno da se reklamiramo na klasičan način“, naglasio je.

    Zato, objašnjava, ljudi još uvek u velikoj meri svoje ljubimce zakopavaju u svojim dvorištima, u šumama ili sličnim lokacijama.

    Otkrio je i da se u okviru njihovih prostorija u Vrčinu gradi i Vrt sećanja na kućne ljubimce.

    Šta kaže zakon?

    Sahranjivanje uginulih životinja rešeno je i zakonskim odredbama, preciznije u Zakonu o veterinarstvu. Za tu temu je nadležna Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

    Na osnovu tog zakona, predviđene su novčane kazne dinara za osobe koje bacaju životinjske leševe u reke ili druge vodene tokove, ostavljaju ih na putevima, otvorenom prostoru, šumama ili na drugom mestu i one koji ne prijave uginuće ovlašćenom veterinarskom inspektoru. Za pravna lica te kazne mogu biti i do milion dinara.

    „Zabranjeno je bacati leševe životinja u reke ili druge vodene tokove ili odvode ili ih ostavljati na putevima, otvorenom prostoru, u šumama ili na drugom mestu. Vlasnici i držaoci životinja dužni su da prijave uginuće životinje zoohigijenskoj službi i da se pridržavaju svih uputstava koje je ova služba izdala u vezi sa odlaganjem leševa, kao i da o uginuću životinje, osim kućnih ljubimaca, obaveste Centralnu bazu. Kada se sumnja da je životinja uginula od zarazne bolesti koja se obavezno prijavljuje, veterinar ili veterinarski inspektor uzima patološki materijal i šalje ga na ispitivanje radi ustanovljavanja uzroka uginuća. Zoohigijenska služba je dužna, kada je to potrebno, da obezbedi prevoz leša sa mesta uginuća do objekta za pregled leševa ili za sakupljanje, preradu ili uništenje, kao i da obezbedi dezinfekciju mesta uginuća, vozila i opreme“, navodi se u članu 136 Zakona o veterinarstvu.

     

    Smrt kućnih ljubimaca je jedan od najtužnijih trenutaka za sve vlasnike i ljubitelje životinja.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Sutra znatno toplije – temperatura do 27 stepeni

    U Srbiji će u utorak 8. oktobra, biti ujutro hladno, po kotlinama i dolinama reka, uglavnom na zapadu i jugu Srbije, mestimično magla, a u toku dana malo do umereno oblačno sa sunčanim […]