Krompir, paradajz, pasulj: Šta Srbija najviše uvozi od povrća?

Kupcima u inostranstvu najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku, kao i sveže i prerađene krastavce. Istvremeno, iz inostranstva smo najviše kupovali krompir, paradajz, pasulj. Na uvoz povrća potrošili smo 185,8 miliona evra. Stručnjaci kažu da Srbija ima šansu da poveća izvoz. Kako?

Izvoz povrća iz Srbije u poslednje vreme beleži rast od 3 do 5 posto godišnje. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade, kao i sistem podsticanja gazdinstava koja se bave intenzivnim granama poljoprivrede.

Globalni problemi i krize sa kojima se suočava čitav svet, a koji su počeli sa pandemijom koronavirusa i nastavili se ratovima na istoku Evrope i Bliskom istoku uticali su na poskupljenje energenata, inputa u poljoprivredi i dostupnost tj. cenu radne snage. Zbog toga su se mnoge države Evropske unije i Velika Britanija suočile sa izazovima u snabdevanju svežim voćem i povrćem.

„Prednost naše zemlje su porodična gazdinstva i povoljni klimatski uslovi u kojima se povrće proizvodi, kao i blizina tih tržišta. Prepreke su svakako slaba organizovanost naših proizvođača i nedovoljna integrisanost u glavne tokove evropskih lanaca snabdevanja hranom“, kaže Zlatko Jovanović, ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju na projektu Velika mala privreda koji finansira USAID.

Cilj projekta jeste da se malim i srednjim preduzećima i farmerima pomogne da se udruže u efikasnu, organizovanu proizvodnju koja može da odgovori zahtevima kupaca, ali i da im se pomogne da dođu do novih tržišta, piše RTS.

„Potrošnja povrća na domaćem i tržištu bivše Jugoslavije je ograničena i ne može se očekivati neki značajniji rast. Zato je bitno povezivanje sa svetom, podsticanje izvoza i promišljanje koji proizvodi imaju najveću šansu. Naša industrija smrznutog povrća ima sjajnu priliku, pogotovo zbog činjenice da zahvaljujući malini i šljivi postoje značajni kapaciteti, tačnije hladnjače koje se mogu koristiti i za povrće“, objašnjava sagovornik RTS-a.

Sušeno povrće, dodaje, takođe ima dobru perspektivu, kao sirovinski proizvod, ali i u mešavinama, začinima i gotovim obrocima.

„Poslednjih desetak godina Srbija postaje i sve značajnija zemlja izvoznica krastavaca, naročito kornišona, pri čemu postoji mogućnost povećanja vrednosti ovog povrća kroz preradu, odnosno fermentaciju. Samo u poslednjih šest godina Srbija je gotovo učetvorostručila izvoz kiselih krastavaca, a u proizvodnju je uključeno nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvodnje se izveze u Nemačku i druge zemlje EU“, kaže Jovanović.

Tehnologija prerade povrća u Srbiji je uglavnom zastarela

Prerada povrća osim što značajno uvećava vrednost proizvoda, takođe i produžava rok trajanja, čime se ostvaruje veća fleksibilnost u logistici i prodaji tj. izvozu. Međutim, tehnologija prerade u Srbiji je uglavnom zastarela.

„U prošlosti su se industrijski prerađivale velike količine povrća, ali su se tehnološki procesi zasnivali uglavnom na intenzivnoj termičkoj obradi. U to vreme se manje obraćala pažnja na nutritivne vrednosti tj. sadržaj vitamina, antioksidanasa i drugih vrednih materija, zatim ukus i strukturu proizvoda i ostale poželjne osobine“, kaže naš sagovornik.

Savremeni tehnološki procesi polaze od toga da što manje menjaju prirodne osobine povrća. Upravo to potrošači u EU i drugim razvijenim zemljama očekuju.

„Danas je u trendu što manji stepen toplotne prerade. U potražnji su instant, gotovi proizvodi od povrća, gde savremena porodica brzo može pripremiti obrok, a da istovremeno povrće zadrži svoje prirodne karakteristike. Dosta su popularna spremljena zamrznuta jela od povrća. Takođe, dosta se radi na recepturama sa dehidrisanim i liofilizovanim povrćem“, navodi Jovanović.

Rejonizacija proizvodnje povrća

Domaći krompir ima ozbiljnu konkurenciju iz uvoza, ali naša industrija čipsa beleži značajan rast izvoza. Poljoprivrednici iz Srbije mogu da budu konkurentni kada je reč o paprici, paradajzu, šargarepi, cvekli, kupusnjačama i tikvama. Međutim, to ne znači da svi koji planiraju da se bave povrtarstvom treba da proizvode isto povrće. Takođe, treba znati i da nije svaki kraj Srbije pogodan za svaku povrtarsku kulturu.

„Vojvodina ima idealne uslove za proizvodnju kukuruza šećerca, graška i drugih mahunarki, kao i korenasto-krtolastog povrća. Dolina reke Morave i jugoistočna Srbija pružaju sjajne uslove za navodnjavanje i plasteničku proizvodnju, pre svega, krastavaca, paprike i paradajza, kao i kupusnjača. Naše planine i visoravni pružaju odlične uslove za proizvodnju visokokvalitetnog krompira“, ističe naš sagovornik.

Uvoz povrća veći od izvoza

U poslednje tri godine u Srbiji je u proseku proizvedeno oko 1,4 miliona tona različitog povrća. Najviše krompira, lubenica i dinja, kupusnjača, paradajza i paprike. Prošle godine od izvoza povrća smo zaradili 134,6 miliona evra, što je za oko 51 milion evra manje nego što smo dali za uvoz istog.

“Tokom 2023. krompir se najviše izvozio u Crnu Goru, svež paradajz u Crnu Goru i Grčku, sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok smo najviše smrznute paprike prodali Belgijancima i Nemcima. Naše sveže kornišone i krastavce najviše su kupovale Nemačka i Hrvatska, dok je crni luk išao za Bugarsku, Severnu Makedoniju i Rumuniju”, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Šargarepu smo najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Bugarsku i Severnu Makedoniju, smrznuti grašak u Tursku i Hrvatsku, kukuruz šećerac u Tursku, Belgiju i Mađarsku, dodaje naš sagovornik, a smrznute mešavine povrća u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Rusiju i Hrvatsku. Lubenice su najčešće išle za Nemačku i Češku.

S druge strane najviše smo uvozili krompir, paradajz, pasulj, a znatno manje krastavce, lubenice, papriku, kupus i luk.

“Zemlje iz kojih je ostvaren najveći obim uvoza su Albanija sa 25 miliona evra, Španija sa 18,5 miliona evra, zatim Makedonija sa 18,4 miliona evra, Italija sa približno 17 miliona evra i Holandija sa 16 miliona evra”, navodi Bogunović.

Srbija, dodaje, ima potencijal da ostvari veće prihode od izvoza povrća, ali treba da ukloni sve ono što ograničava taj potencijal.

“To uključuje nedovoljnu primenu savremenih tehnologija, nedostatak efikasnog sistema transporta kao i problem nedovoljne standardizacije i sertifikacije proizvoda. Takođe, odgovarajući sortiment je od izuzetne važnosti kako za postizanje viših prinosa tako i za povećanje plasmana”, objašnjava naš sagovornik iz PKS.

“Kod plasmana teško kvarljivog povrća sve veću ulogu imaju sorte koje definišu namenu proizvoda. Kod krompira da li je za prženje, kuvanje, pečenje, kod šargarepe da li je za svežu upotrebu, koliki je procenat šećera… Kod lako kvarljivog povrća sortiment je važan kriterijum prilikom kupovine. Danas je prisutno mnoštvo različitih sorti paradajza – različitih boja, ukusa, čvrstine, oblika, paprike – za svežu upotrebu, za preradu”, dodaje Bogunović.