Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u prvih deset meseci ove godine iznosila je 56661,5 miliona evra i predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Privredna društva mogu od danas do 27. januara sledeće godine konkurusati za sredstva iz programa podrške za promociju izvoza, koji je objavila Razvojna agencija Srbije a sprovodi se sa ciljem unapređenja izvoznih potencijala, povećanja konkurentnosti i modernizacije proizvodnih kapaciteta domaćih privrednih društava.
Registrovane destilerije u Srbiji godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije.
Protekle godine industrije kože i obuće su ostvarile izvoz u vrednosti od 1,7 milijardi evra, dok je samo proizvodnja tekstilnih i odevnih predmeta ostvarila izvoz od 760 miliona evra. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je tekstilna industrija imala pozitivne stope rasta u poslednjih desetak godina.
U Srbiji ima oko 1.100 destilerija, neke od njih su u svetskom vrhu u proizvodnji rakije, a za proteklih pet godina vrednost izvoza tog alkoholnog pića više je nego udvostručen i 2023. godine dostigao je 13,3 miliona evra, piše Politika.
Hrana za pse i mačke koja se proizvodi u Srbiji, sa udelom od 6,5 odsto u ukupnom prošlogodišnjem izvozu primarnih poljoprivrednih proizvoda bila je na trećem mestu – iza smrznutih malina i merkantilnog kukuruza, a ispred merkantilne pšenice, pokazuje izveštaj Ministarstva poljoprivrede, navodi magazin Biznis i finansije.
Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od 4,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izvoz kozmetičkih proizvoda iz Srbije u prvih pet meseci ove godine nastavio je da raste. Ukoliko se ova dinamika zadrži, navode u Privrednoj komori Srbije (PKS), realno je očekivati da će u 2024. godini izvoznici kozmetike postaviti nove rekorde.
Sve je veći broj građana koji bi na svoje putovanje u inostranstvo da ponesu dron, a kako za N1 navode iz Uprave carina, u poslednje vreme primećen je porast broja zahteva za izdavanje mišljenja Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine u vezi sa tim da li je za iznošenje, odnosno unošenje u zemlju određenih bespilotnih letelica neophodna dozvola ili ne.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, a pre toga dve godine zaredom izvoz je premašio 850 miliona evra. Tako je u 2022. ukupna vrednost izvezenog voća iznosila 893,35 miliona evra, a 2021. godine 866,10 miliona evra. Postavlja se pitanje koja su najveća izvozna tržišta za voće iz Srbije i kakva sezona može da se očekuje ove godine.
Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 87.000 hektara. Prošle godine izvezli smo 126.616 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 134,6 miliona evra.
Najveći izvoznici u Srbiji u 2023. godini bile su tri firme čiji su vlasnici kineske kompanije – Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa, objavilo je Ministarstvo finansija. Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji prošle godine bila je sedam milijardi evra.
Srbija je tokom 2022. godine izvezla robe u vrednosti od 3.103,9 milijardi dinara, što je za 25,8 odsto više nego u 2021, kada je vrednost izvoza bila 2.466,4 milijarde dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Srbija ima blizu 20.000 hektara pod vinovom lozom, godišnje se proizvede oko 30 miliona litara vina, a vinari smatraju da bi moglo da se proizvede i 70 miliona litara.
U periodu od januara do kraja oktobra 2023. godine iz Srbije je izvezeno 845 tona sveže maline, u vrednosti skoro 1,7 miliona evra, objavio je Republički zavod za statistiku.
Uprava carina počela je danas sa implementacijom projekta eCarina, sa ciljem da modernizuje i automatizuje carinske procedure i uskladi ih sa evropskim standardima.
Na pragu jesenje žetve pšenice, ratari upozoravaju da razmišljaju da li uopšte da seju ovu žitaricu, jer su, kako tvrde, na gubitku. Za loše stanje u agraru krive državu, koja je u martu prethodne godine kada su cene bile na vrhuncu obustavila izvoz, kao i nedovoljno subvencionisanje ove grane poljoprivrede.
