Liste čekanja za odlazak kod psihologa: Oko 240.000 ljudi u Srbiji se bori sa depresijom

Tokom pandemije koronavirusa širom sveta procenat depresivnih stanja porastao je za oko 30 odsto. U Srbiji istraživanja pokazuju da ljudi govore o tri najteža osećanja – usamljenosti, strahovima i potištenosti. O porastu broja ljudi koji žele da se obrate za pomoć psihologu govore i liste čekanja.

„Ako želite da posetite psihologa, sada se mnogo duže čeka, nego inače. Nezvanično znamo da su liste čekanja duže i državnim ustanovama i u privatnoj praksi. To nije nužno loš znak, ljudi hoće da potraže pomoć, da reše neke probleme koje imaju“, kaže za Euronews Srbija psiholog Minja Hagen.

Međutim, zvaničnih podataka o tome povećava li se broj depresivnih još nema. Iako istraživanja navode da je pandemija najviše uticala na mentalno zdravlje žena i mladih, taj zaključak nije u potpunosti tačan.

„To što se oni javljaju za pomoć, ne znači da su oni osetljviji, nego da će se pre obratiti za pomoć. Mi inače u psihoterapijskog praksi znamo da se žene češće javljaju. To ne znači da muškarci nemaju tegobe, nego da im je teže da se jave“, navela je Hagen.

Pre desetak godina, Svetska zdravstena organizacija izašla je sa pet preporuka za podnošenje stresa i prevenciju depresiije. Reč je o kvalitetnom snu, balansiranoj ishrani, redovnom vežbanju i svakodnevnom izvdvajanju najmanje 10 minuta za relaksaciju.

Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog navela je za Euronews Srbija da je izuzetno važno da svaka osoba ima nekoga kome može da kaže šta oseća i misli.

Tokom pandemije koronavirusa širom sveta procenat depresivnih stanja porastao je za oko 30 odsto. U Srbiji istraživanja pokazuju da ljudi govore o tri najteža osećanja – usamljenosti, strahovima i potištenosti. O porastu broja ljudi koji žele da se obrate za pomoć psihologu govore i liste čekanja.

„Ako želite da posetite psihologa, sada se mnogo duže čeka, nego inače. Nezvanično znamo da su liste čekanja duže i državnim ustanovama i u privatnoj praksi.To nije nužno loš znak, ljudi hoće da potraže pomoć, da reše neke probleme koje imaju“, kaže za Euronews Srbija psiholog Minja Hagen.

Međutim, zvaničnih podataka o tome povećava li se broj depresivnih još nema. Iako istraživanja navode da je pandemija najviše uticala na mentalno zdravlje žena i mladih, taj zaključak nije u potpunosti tačan.

„To što se oni javljaju za pomoć, ne znači da su oni osetljviji, nego da će se pre obratiti za pomoć. Mi inače u psihoterapijskog praksi znamo da se žene češće javljaju. To ne znači da muškarci nemaju tegobe, nego da im je teže da se jave“, navela je Hagen.

Pre desetak godina, Svetska zdravstena organizacija izašla je sa pet preporuka za podnošenje stresa i prevenciju depresiije. Reč je o kvalitetnom snu, balansiranoj ishrani, redovnom vežbanju i svakodnevnom izvdvajanju najmanje 10 minuta za relaksaciju.

Psihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog navela je za Euronews Srbija da je izuzetno važno da svaka osoba ima nekoga kome može da kaže šta oseća i misli.

„Ono što mi, kao psihoterapeuti, smatramo da je izuzetno važno, a oni su stavili na peto mesto, jeste barem jedan stabilan emotivan odnos. Odnos u kome vi možete da reflektujete šta mislite, šta osećate, šta želite, šta vas frustrira, šta vas inspiriše. Ali da to možete da razmenjujete sa osobom sa sigurnošću da ta razmena neće ugroziti kvalitet i trajnost odnosa. Znači, odnos bezuslovnog prihvatanja“, objašnjava Čalovska Hercog.

Pandemija je tako, uslovno, donela nešto dobro. O mentalnom zdravlju govori se sve više, a odlazak kod psihologa prestaje da bude tabu tema. To je dobar znak, s obzirom na procenu da psihoterapija može da bude efikasna u skoro 70 posto slučajeva.

„Produbljena, nelečena, komplikovana, zanemarena, neprepoznata depresija kao klinički poremećaj, može da dovede do ozbiljnih komorbiditetnih stanja, komplikacija sa zloupotrebom alkoholom ili psihoaktivnih supstanci, može da odvede u ozbiljne poremećaje ishrane. A naravno, visoko korelira sa pokušajima i realizovanjem suicida“, kaže Nevena Čalovska Hercog.

Novinarka i osnivač inicijative „Za tebe važno je “ An Mari Ćurčić rekla je za Euronews Srbija da je broj osoba koje se nose sa umerenom ili blagom depresijom u Srbiji dvostruko je veći u odnosu na period pre pandemije.

Kako je navela, oko 240.000 ljudi u Srbiji bori sa umerenom i blagom depresijom. Ćurčić je navela da se ljudi vrlo često žale na usamljenost, kao i na nerazumevanje okoline za probleme. Ona je istakla da je veoma važno raditi na prevenciji među svim starosnim grupama.

„Ključ efikasne prevencije leži u edikaciji, kako dece, mladih, tako i odraslih. Ako nismo naučeni kako da prepoznamo svoja osećanja, ukoliko se zbog predrasuda, stigme ne usuđujemo da o tome otvoreno razgovaramo, onda ništa nismo uradili. Mentalno zdravlje nije pitanje pojedinca, već društva u celini“, navela je An Mari Ćurčić.

Tokom pandemije koronavirusa širom sveta procenat depresivnih stanja porastao je za oko 30 odsto. U Srbiji istraživanja pokazuju da ljudi govore o tri najteža osećanja – usamljenosti, strahovima i potištenosti. O porastu broja ljudi koji žele da se obrate za pomoć psihologu govore i liste čekanja.