• Liste čekanja za vodoinstalatere, keramičare, a niko neće da upisuje te zanate u srednjim školama

    Ne postoje liste čekanja samo u medicini za dijagnostiku i operacije. Sve ih je više i kod zanatlija. Za veće poslove, poput renoviranja kupatilo, na vodoinstalatera, električara, keramičara čeka se mesecima. Bez zakazivanja danas je nemoguće otići kod frizera, automehaničara.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Liste čekanja za vodoinstalatere, keramičare, a niko neće da upisuje te zanate u srednjim školama
    Foto: Pixabay

    Sve su to danas deficitarna zanimanja, gde se dobro zarađuje. Prema podacima Infostuda poslodavcima je prošle godine bilo najteže da nađu radnike na pozicijama poput mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodointalatera.

    Za te pozicije bili su spremni da ponude i velike zarade. Najveća plata koja je ponuđena frizerima i pekarima bila je 200.000 dinara, mehaničarima 240.000, a za vodoinstalatera je ponuđena zarada u iznosu od čak 250.000 dinara. To je skoro duplo veća plata nego lekara u domovima zdravlja, nastavnika u školama.

    Interesantno je da bez obzira na tako dobru zaradu retko ko se odlučuje da posle završene osnovne škole upiše zanat. Srednje stručne škole su poluprazne i gase se smerovi na kojima se školuju zanatlije. Primera radi, u Građevinskoj školi na Zvezdari, ranije je postojao smer za vodoinstalatera, ali kako godinama unazad nije bilo zainteresovanih kandidata te je izbačen sa liste za upis.

    Slično je i sa zidarima, tesarima, armiračima. Na smer koji objedinjuje ta tri zanata – Operator osnovnih građevinskih radova u Građevinskoj školi prošle godine prijavila su se samo dva kandidata. Škola je te kandidate morala da prebaci na druge smertove. Građevinska industrija beleži najveći rast u Srbiji, a u ovom momentu nedostaje oko 30.000 majstora svih profila, ali mladi nisu zainteresovani za te poslove.

    To su nove generacije

    Mnoge građevinske firme nude stipendije učenicima i siguran posao, međutim očigledno da to nije dovoljan motiv. Država je ove godine najavila i po 5.000 dinara stimulacije za đake koji upišu deficitarna zanimanja po dualnom modelo obrazovanja.

    Miloš Turinski iz Infostuda kaže da finansijski momenat jeste važan, ali da mora sistemski da se radi na rešavanju tog problema.

    „Zanati su zapali u zapećak, tako da se mora više na tome raditi. Moraju se edukovati mladi da su to sigurna, stabilna zanimanja gde možete da zaradite dobar novac. Činjenica je da mi sada imamo digitalne generacije, a to su svi rođeni nakon 2000. godine. Oni su odrasli uz mobilni telefon, tablet, laptop“, kaže Turinski za Euronews Srbija.

    Dodaje da nove generacije imaju drugačija očekivanja za svoje karijere i drugačije želje.

    „Sada većina želi da radi nešto štro je vezano za onlajn svet, kompjutere, telefone. IT je poželjna struka jer je visokoplaćeno“, istakao je on.

    Istraživanja Infostuda su pokazala da su mladi nezainteresovani da uče zanat kroz neformalno obrazovanje.

    „Kada razgovaramo sa vodoinstalaterima, automehaničarima od njih dobijemo povratnu informaciju da mladi nisu zainteresovani da dođu da uče zanat uz majstore, kao šegrti, kroz neformalno obrazovanje“, pojašnjava on.

    Iako u Srbiji najbolje stoji građevinska industrija i skoro svim građevinskim firmama stalno su otvoreni konkursi za posao, a i plate su daleko iznad proseka, interesovanje za građevinske škole nikada nije bilo manje. Čak se gase smerovi koji školuju zidare, vodoinstalatere, jer nema zainteresovanih kandidata.

    Niko neće u stručne škole

    Rade Zejak, direktor Građevinske škole na Zvezdari kaže da ni siguran posao i dobra plata nisu dovoljna stimulacija za roditelje da usmere decu ka zanatima.

    „Svi bi hteli za svoju decu lagodnije radno mesto, gde su zaštićeni od spoljnih uslova – vetra, kiše, hladnoće, sunca. Mi se kao škola maksimalno zalažemo da obezbedimo stipendije, kredite za decu. Međutim, to nije bila dovoljna motivacija“, kaže on za Euronews Srbija.

    Prošle godine u toj školi pokušali su da vrate profil koji obuhvata – tesara, zidara i armirača (operater osnovnih građevinskih radova). Međutim, prijavila su se samo dva učenika od 30 traženih, te su ih rasporedili na druge smerove.

    „Ove godine ćemo opet pokušati. Ranije smo imali i vodoinstalatere, međutim nema zaintresovanih učenika za taj smer. Sve su to zanimanja koja su danas izuzetno dobro plaćena, ali deca ne upisuju te srednje škole“, objašnjava on.

    Od čega će živeti jedna porodica diktira zakon ponude i potražnje na tržištu rada. Bez obzira koju školu završe mnogi se kasnije silom prilika prekvalifikuju za zidare, keramičare, vodoinstalatere.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Svi pregledi koje treba obaviti za upis u školu

    Svake godine u aprilu mesecu počinje upis prvaka u školu. U to vreme roditelji sa svojim prvacima polako ulaze u proces priprema i planiranja svih pregleda koje je potrebno obaviti pred sam […]