Mala matura: Kako se boduju testovi, koliko je poena potrebno za trogodišnju, a koliko za četvorogodišnju školu

Prema podacima Ministarstva prosvete većina osmaka ove godine opredelila se da kao treći test radi zadatke iz geografije, zatim biologije, a najmanje iz hemije i fizike.

Za upis učenika u prvi razred srednje škole za školsku 2024/2025. godinu, planirano je ukupno 72.522 mesta, dok osmi razred završava oko 67.000 đaka.

Mala matura je obavezna za sve osmake. Ona ima tri funkcije – sertifikacionu, selekcionu i evaluativnu. Tek nakon male mature smatra se da je učenik završio osnovnu školu i stekao pravo upisa u srednju školu, što znači da za taj ispit nije određen minimum znanja za polaganje. Međutim, broj osvojenih bodova na maloj maturi je važan kako bi se upisala željena srednja škola.

1. Tri testa

Prvog dana male mature, 17. juna, osmaci polažu test iz srpskog (maternjeg) jezika. Testiranje počinje u 9 sati i traje 120 minuta (dva sata). Naravno, uvek ima onih koji brzo završe zadatke koje znaju, ali oni ne mogu da napuste učionicu u prvih 45 minuta. Tek nakon toga mogu da izađu napolje.

Drugi dan đaci polažu matematiku, a rešavanje zadataka počinje u isto vreme kao i prvog dana. Treći dan rešavaju test iz predmeta po izboru.

2. Šta đaci obavezno treba da ponesu

Osmaci na malu maturu obavezno treba da ponesu đačku knjižicu i identifikacionu nalepnicu – Obrazac 41. Mnoge škole imaju praksu da učenici đačke knjižice donesu za probni završni ispit, koji je ove godine bio u martu, u da one ostanu u školi, kod razrednog starešine do male mature.

Važno je da se na malu maturu ne kasni. Đaci dolaze u školu do osam sati. Praksa je da se skupe u dvorištu, a zatim ulaze i raspoređuju se po učionicama ili fiskulturnoj sali, zavisno od toga gde škola organizuje malu maturu.

Prethodnih godina, po instrukciji Ministarstva prosvete, za učenike koji kasne do pola sata, direktor može da odobri da pristupi polaganju testa. Međutim, njemu se ne produžava izrada testa, već završavaju kada i ostali đaci u 11 sati.

3. Testovi se rade hemijskom olovkom

Đaci testove rade plavom hemijskom olovkom. Tokom rada mogu da koriste grafitnu olovku i gumicu, ali je kraju kompletan test mora biti urađen hemijskom olovkom. Odgovor koji je napisan samo grafitnom, crnom hemijskom ili „piši-briši“ olovkom neće biti priznat.

U zadacima gde se od učenika očekuje da nešto dopiše, uvek se koriste puni nazivi, skraćenice nisu dozvoljene (imenica, a ne im., ili lokativ, a ne lok.). Test se popunjava ćirilicom, odgovori treba da budu razumljivi, ali i gramatički i pravopisno ispravni.

Nije dozvoljeno da đaci koriste mobilne telefone, kalkulatore, pametne satove… Sve to u obavezi su da ostave u rancu isred učionice.

Na testiranje učenici mogu da ponesu flašicu sa vodom, a od pribora grafitnu olovku , gumicu i plavu hemijsku olovku. Na test iz matematike još treba da ponesu i lenjir, trougao i šestar.

4. Čuvanje testova

Izrada testova, ali i njihovo štampanje povereni su Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Testovi su već spremni, odštampani i čuvaju se u posebnoj prostoriji, gde je ograničen pristup zaposlenima. Postoje tri nivoa zaštite – video nadzor, alarm, ali i fizičko obezbeđenje.

Distribuciju testova do punktova prethodnih godina radila je Pošta Srbije. Testovi se iz Zavoda distribuiraju prema punktovima u pratnji policije. Za svaku školsku upravu određena je jedna škola koja predstavlja punkt. Direktori na dan testiranja preuzimaju zapečaćene testove sa punktova.

5. Tipovi zadataka

Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke na tri nivoa postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom nivou. Polovina zadataka uglavnom budu zadaci osnovnog nivoa, a ostali srednjeg i naprednog nivoa.

Testovi sa male mature se pregledaju elektronski. Zbog toga je većina zadataka zatvorenog tipa, gde se od učenika očekuje da oboje kružić ispred tačnog odgovora od nekoliko ponuđenih. Samo nekoliko zadataka bude otvorenog tipa, gde se od učenika očekuje da upišu tačan odgovor. Te zadatke pregledaju nastavnici.

6. Bodovanje male mature

Za upis u srednju školu boduje se ostvareni uspeh u osnovnoj školi (šesti, sedni i osmi razred), ali i ostvareni rezultati na maloj maturi. Iz osnovne škole đaci najviše mogu da ponesu 60 bodova, dok na testovima mogu da ostvare 40 bodova.

Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz srpskog jezika i književnosti, odnosno maternjeg jezika i književnosti, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu. Svaki test male mature nosi po 20 poena, a da bi se izračunali bodovi broj ostvarenih poena sa srpskog i matematike množi se sa koeficijentom 0,7, a na trećem testu sa koeficijentom 0,6.

Primera radi, ukoliko učenik na testu iz srpskog jezika uradi sva pitanja tačno i ostvari 20 poena, taj broj se množi sa koeficijentom 0,7 što znači da je na testu iz srpskog jezika ostvario maksimalnih 14 bodova.

Bodovi na osnovu uspeha iz škole dobijaju se tako što se prosek ostvaren na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, zaokružen na dve decimale, sabere i zatim pomnoži brojem četiri. Maksimalni broj bodova iz osnovne škole je 60 bodova, za učenike koji imaju sve petice u knjižicama.

7. Dodatni bodovi sa takmičenja

Đaci koji su tokom osnovne škole ostvarili dobre rezultate na takmičenjima dobijaju dodatne bodove.

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju donosi dodatnih 12 bodova, druga nagrada 10, a treća osam poena, dok se na prvo mesto na republičkom takmičenju dobija šest, za drugo četiri, a za treće dva boda.

Ukoliko je učenik osvojio više nagrada na takmičenjima iz jednog predmeta uzima se u obzir najbolji ostvaren rezultat, odnosno najveći broj bodova.

8. Bodovni prag

Koncept male mature koji se danas primenjuje uveden je 2010. godine. U početku nije postojao bodovni prag za upis u trogodišnje i četvorogodišnje srednje škole. Međutim, to je promenjeno pre pet godina. Četvorogodišnje škole mogu da upišu đaci koji imaju minimum 50 bodova (uspeš u osnovnoj školi plus rezultati na testu). Svi koji imaju manje od 50 bodova mogu samo da upišu trogodišnju srednju školu.

Uvođenje bodovnog praga povećalo je broj učenika u trogodišnjim srednjim stručnim školama, koje prethodnih godina nisu bile atraktivne za maturante.

9. Liste želja

Popunjavanje liste želja rezervisano je za 25. i 26. jun. Liste se mogu popuniti elektronski na portalu Moja srednja škola ili u školi.

Svaki učenik ima mogućnost da u listu želja navede 20 obrazovnih profila, koje želi da upiše. Učenicima se savetuje da popune svih 20 pozicija, jer se prethodnih godina dešavalo da i đaci koji imaju dobar uspeh u školi i dobro urade malu maturu ostanu neraspoređeni u prvom krugu jer navedu jednu ili dve željene škole.

Ukoliko nemaju dovoljno bodova za te škole, ostaju neraspoređeni. Zato je važno da se lista želja popuni do kraja, da se navede što više škola i obrazovnih profila.

10. Upis u srednju školu

Konačni rezultati male mature biće objavljeni 24. juna, dok će 1. jula biti objavljeni konačni rezultata raspodele po školama i obrazovnim profilima. Istog dana biće objavljena i preostala slobodna mesta u srednjim školama za upis u drugom krugu.

Podnošenje prijave za upis u srednje škole elektronskim putem biće 1. jula. Za one koji žele neposredno da se upišu u srednju školu rezervisani su 1. i 2. jul.

Već dve godine elektronski je moguć upis učenika koji upisuju obrazovne profile za koje je potreban zdravstveni pregled. Jedini uslov je da su ga obavili zdravstveni pregled do trenutka podnošenja elektronske prijave za upis.