Malo ledeno doba: Zagrevanje može da dovede do hlađenja

Brojne su neuobičajene klimatske pojave poslednjih godina, a neke su usledile i ove godine. Zbog visokih temperatura okeana, meteorolozi su najavljivali intenzivnu sezonu uragana u Atlantiku, ali se situacija od 15. avgusta potpuno smirila, te je tek pre nekoliko dana registrovan jedan. U pustinji Sahari, jednom od najsušnijih mesta na planeti, pala je kiša koja je izazvala poplave. Centralnu Evropu pogodio je ciklon Boris, nastao kao posledica polarnog vrtloga. Odranije je poznato da se kontinentalni glečeri tope, kao i morski led, odnosno onaj na Arktiku, Antarktiku i Grenlandu.

„Podseća malo na 60-te godine prošlog veka kada je počelo mini ledeno doba“, izjavio je ranije meteorolog Ivan Ristić za NIN. Ristić je rekao da iako su meteorolozi donedavno najavljivali toplu zimu, a da trenutna situacija ukazuje da će ona biti jedna od hladnijih u prethodnom periodu.

„Uspostavila se nova cirkulacija, koja će doneti potpuno drugi tip vremena. Odjednom se nešto desilo“, rekao je on.

Međutim, nije Ristić jedini koji je govorio o mogućnosti da se, ma koliko to paradoksalno zvučalo laiku, kao posledica globalnog zagrevanja pojavi zapravo snažno zahlađenje, koje mnogi porede sa Malim ledenim dobom.

Šta je Malo ledeno doba

Milica Radaković, doktor geonauke i asistent na katedri za fizičku geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava za NIN da je Malo ledeno doba kratak period u geološkoj istoriji planete, u trajanju od približno četiri veka (od 15. do 19. veka).

„Taj period se odnosi na u proseku za 0,8 stepeni celzijusa hladniju klimu koja je bila prisutna na prostoru Evroazije i Severne Amerike. Pravo ledeno doba trajalo je prethodnih 2,58 miliona godina uključujući i toplije periode, stoga ovo od četiri veka nazivamo „malo“. Međutim, „malo“ je i zbog ne tako drastičnog pada prosečne temperature, kao i zbog prostora na kome se moglo primetiti“, rekla je dr Radaković za NIN, dodajući da nemamo pisane izvore sa svih kontinenata o tome kako je ovaj period izgledao.

„Danas se na osnovu analize sedimenata zna da je ovaj termin loše skovan, jer se ne odnosi na celu planetu kao u slučaju pravih ledenih doba, već uglavnom na severne delove planete u kojima su promene bile naglašenije. Pouzdano se zna da je u toku Malog ledenog doba bilo tri naleta zahlađenja, sa nešto toplijim periodima između. Međutim, kada se pogleda temperaturna kriva za prethodnih 1.400 godina, period Malog ledenog doba se može izdvojiti ugrubo od 1400-1800. godine. U prethodnih 11.000 godina postojalo je čak sedam ovakvih perioda, te se u nauci može naći termin i Mala ledena doba u množini. Ipak, kad stoji u jednini, odnosi na ono koje se desilo nakon tople klime koja je vladala u srednjem veku“, objašnjava dr Radaković.

Rast temperatura na Zemlji ljudima doveo nas je u situaciju da se „borimo“ sa letom u kom temperature ne padaju ispod 30 stepeni, pa su mnogi začuđeni tvrdnjama naučnika da bi na planeti moglo da dođe do novog mini ledenog doba.

Kako zagrevanje može da izazove hlađenje

Ipak, postoji jasna naučna teorija da bi zapravo porast temperatura mogao da bude uzročnik takvom klimatskom „paradoksu“.

„Danas se detaljno prate morske struje Atlantskog okeana, jer one imaju moć donošenja toplote severu planete. Jedan od scenarija koji se plasira je da će morske struje zbog sve veće prisutnosti slatke vode iz otopljenih polarnih kapa prestati sa kretanjem, što će Evropu ostaviti bez izvora toplote zimi i dopustiti hladnom vazduhu da se spusti južnije“, objašnjava dr Radaković.

S druge strane, dr Radaković dodaje da iako je istina da se polarne kape otapaju ubrzano, ne možemo znati ni otprilike kada bi novo zahlađenje od nekoliko vekova poput Malog ledenog doba moglo da počne.

Kao jedan od mogućih uzročnika Malog ledenog doba koje je trajalo četiri veka, navodi se pojačana vulkanska aktivnost, pa je izbačeni pepeo blokirao prodor sunčevih zraka, što se poklopilo sa ionako smanjenom aktivnošću Sunca. Meteorolog Ristić upozorio je da je vulkanska aktivnost u poslednje vreme takođe pojačana na Zemlji.

Međutim, dr Radaković kaže da ne mogu tačno da se predvide katastrofalne vulkanske erupcije poput Tambore ili nekog od supervulkana koje bi izmenile sastav atmosfere.

Ipak, dr Radaković naglašava da se na Malo ledeno doba ne treba posmatrati kao na jedinstven događaj u istoriji planete, jer je ono posledica interakcije Sunca i Zemlje, kao i sfera Zemlje.

„U bukvalnom smislu, Malo ledeno doba je moguće ponoviti ako imate recept. Da bi glečeri porasli, potrebno je smanjiti letnju temperaturu, jer se glečeri tada otapaju najviše, te povećati zimske padavine, kako bi bilo sve više snega od koga se stvara led. I dalje postoji diskusija među naučnicima, koji faktor je najviše uticao na sistem atmosfere-hidrosfere Zemlje“.

S druge strane, dr Radaković na pitanje da li je trenutna klimatska slika posledica oporavka od Malog ledenog doba, ili pak globalnog zagrevanja, odgovara da klimu treba posmatrati na što dužim vremenskim serijama, kako bi šira slika bila jasnija.

„Nakon Malog ledenog doba, prosečna godišnja temperatura planete ima rastući trend. Neki naučnici tvrde da je normalizacija temperature, ili oporavak od hladnijeg perioda, prošla. Pitanje je koliko dugo traje taj hladni period i u odnosu na šta posmatramo oporavak? Poslednji put kada je planeta bila bez leda na polovima bilo je pre oko 50 miliona godina, a prosečna temperatura na planeti je bila za oko 6 do 8 stepeni celzijusa veća. Ne možemo uzimati male uzorke vremenskog razdoblja kao relevantne“, objašnjava dr Radaković.

Moguće posledice

Posledica nastale od Malog ledenog doba, kako objašnjava dr Radaković, su te da su velike reke često zaleđene, te da su se na Alpima i na Skandinavskom poluostrvu glečeri spuštaju u niže nadmorske visine.

„Glečerima je bio potreban jedan vek da odreaguju na snižavanje temperature, tako da su ove promene išle „sporo“. Biljke koje su se do tada gajile više nisu mogle da rastu na tom zemljištu. Kao i u slučaju ledenih doba, prostor Panonske nizije bio je ušuškan između Dinarida, Alpa i Karpata, te na prostoru današnje Srbije ne biste imali drastične promene kao na severu Evrope (prema klimatskim modelima)“, rekla je dr Radaković.

Kada su u pitanju promene u društvenom smislu, ona napominje da su posledice jačih vetrova, velike erozije tla, te snižene temperature imale veliku težinu.

„Doveli su Evropljane do nasilnih migracija, izgladnjivanja i do pojave kuge, stoga je Malo ledeno doba sigurno imalo uticaja na oštre društvene promene krajem osamnaestog veka, kada su iz opšteg nezadovoljstva životom počele najveće revolucije“, objašnjava Radaković.

Na pitanje da li u bliskoj budućnosti možemo očekivati Malo ledeno doba, dr Radaković napominje da ne postoji savršeni model planete koji će da nam prorekne budućnost, kao i to da sve predikcije klime treba uzeti sa velikom rezervom.

„Film „Dan posle sutra“ je loše uticao na prosečnog čoveka, koji ledeno doba posmatra kao pojavu koja će da dođe za svega par sati u njegovo dvorište. Generalno je ljudima teško da pojme stotine hiljada i milione godina koji se spominju kada se naučno priča o ledenim dobima i njihovim uzrocima“, objašnjava dr Radaković.

Milankovićevi ciklusi

Promenama klime na planetama Sunčevog sistema bavio se jedan od naših najvećih naučnika Milutin Milanković, a njegove proračune mnogi naučnici koriste u objašnjavanju pojava poput ledenih doba i ciklusa klimatskih promena. Milanković je, između ostalog, u objašnjavanje klime na Zemlji uključio i promene u ekscentričnosti njene orbite, što utiče na periode osunčanosti.

Dr Radaković objašnjava da su i pre Milutina Milankovića ljudi shvatili da Sunce mora igrati neku ulogu u stvaranju ledenih doba.

„Da bi se desilo ledeno doba, moraju se poklopiti određeni uslovi, koje delimo na planetarne i astronomske. Milanković je prvi shvatio da je ključno posmatrati sva tri parametra Zemljine orbite, odnosno ekscentričnost, nagib ose rotacije i precesiju koji će da odrede koliko energije Sunca će da dospe na Zemljinu površinu i to u onim delovima gde ima najviše kopna, kao što je sever severne hemisfere, oko polarnika. On je na matematički način došao do krive osunčavanja koja je imala svoje minimume i maksimume koji su kasnije našli svoju potvrdu u geološkim istraživanjima“, rekla je dr Radaković, naglašavajući da se Milankovićevi ciklusi odnose na cikluse tri parametra Zemljine orbite, koji traju od 100.000, 41.000 i 19.000 godina.

„Oni se teško mogu povezati sa varijacijama klime tokom samo četiri veka koliko je trajalo zahlađenje u Malom ledenom dobu“, kaže dr Radaković.