Minimalac treba da bude dovoljan za pristojan život
U ovoj godini predviđeno je povećanje BDP-a od 2,5 do 3,5 odsto, a prosečna inflacija će biti 5,9 odsto.
Sindikati su se lane zalagali za dodatnu korekciju minimalne zarade zbog poremećaja na tržištu i visoke inflacije. Ipak, bez obzira na to kakav će biti ukupni privredni rast u 2024. godini i stopa inflacije, smatraju da je usklađivanje minimalne cene rada nužno jer minimalna potrošačka korpa i najniža zakonom garantovana zarada i dalje nisu na istom nivou. Poslodavci, s druge strane, ponavljaju da te zarade treba da se povećaju samo za onoliko koliko raste BDP.
Goran Milić, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da ne treba više toliko pričati o minimalnoj ceni rada, već o ceni rada koja je dovoljna za pristojan život.
– Minimalac bi zato i trebalo usklađivati dva puta godišnje. Nažalost, poslodavci uvek „vuku” na stranu da ta zarada treba da se poveća za onoliko koliko iznosi privredni rast zemlje. Ipak, ne treba zaboraviti da, kada se odlučuje o toj ceni rada, uzimaju se parametri u aprilu date godine, odlučuje se o visini minimalca u septembru, da bi ta cena rada važila od januara naredne godine. A od tog aprila do tog januara promene se stvari sto puta na štetu onih koji primaju minimalac – podseća on.
Na pitanje da li očekuje da će se minimalna zarada povećati dva puta u toku ove godine, jer je o tome bilo i zvaničnih nagoveštaja, a što su sindikati tražili i prošle godine, u Uniji poslodavaca Srbije ističu da je takav zahtev u 2023. imao smisla zbog previsoke inflacije.
– U odnosu na prethodnu, ovogodišnja minimalna zarada značajno je povećana, za 17,8 odsto, pa nema potrebe dalje je povećavati. Ako bi se promenila minimalna cena rada zbog inflacije ili iz nekog drugog opravdanog razloga za to, onda bi morale da se povećaju i ostale zarade – podseća Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije.
Ipak, za najveći deo privrede ne bi bio problem da li će se nivo minimalne zarade tako određivati u budućnosti, jer takvi poslodavci ionako već isplaćuju zarade koje su iznad minimalne.
– Postoje, međutim, one firme koje su se našle u teškoj situaciji zbog već postojećeg povećanja minimalca. Retko ko od njih je uspeo, pored inflacije koju smo beležili u zemlji, da poveća svoju cenu proizvoda ili usluga, a ipak je bio primoran da poveća iznos minimalca. Njima bi bilo znatno teže da moraju to da rade dva puta godišnje – skreće pažnju Atanacković, podsećajući da je u ovoj godini predviđeno povećanje BDP-a od 2,5 do 3,5 odsto, kao i da će prosečna inflacija biti 5,9 odsto.
Do 2014. godine, kada su bile poslednje izmene Zakona o radu, minimalna cena rada usklađivala se dva puta godišnje. Otada se, za celu sledeću godinu, ona utvrđuje samo u septembru, posle čega sledi kreiranje budžeta države za narednu godinu, ali je moguće pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalne zarade bilo kada tokom godine. To se ipak dosad nikada nije dogodilo, iako beležimo rast inflacije i rast cena na malo, tako da minimalac uvek kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe.