Mladi i mentalno zdravlje – da li im svest oblikuje virtuelni ili stvarni svet
Zbog visokih temperatura ovih dana mnogi govore o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj – češći je tokom zime, ali se javlja i leti. Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.
Podeli vest:
Dijagnoza Svetske zdravstvene organizacije – 3,4 odsto opšte populacije je depresivno. Neka istraživanja pokazuju i mnogo veće brojeve.
„Mislim da je ona narcisoidna kultura o kojoj je pisao Laš još ’79. godine apsolutno nešto u čemu živimo. To je kultura nemanja empatije, odnosno nerazumevanja sagovornika, prijatelja, neučestvovanje u njegovim emocijama, nerazumevanje njegovih emocija. Tome naravno doprinosi psihijatrizacija društva i doprinosi to da su mas mediji, zapravo novine, sve moguće društvene mreže konstantno preplavljene ljudima, tzv.lajf koučevima koji se bave nekim od tema iz domena mentalnog zdravlja, a da su vrlo upitnog formalniog i neformalnog obrazovanja“, upozorava psihijatar Marija Katanić.
A mladima su takvi najdostupniji na mrežama koje koriste. Zato je logično pitanje da li im sliku o mentalnom zdravlju pravi virtuelni ili stvarni svet?
Mladi ljudi, sagovornici RTS-a, smatraju da su ljudi zbog tempa života izuzetno anksiozni i da je teško prepoznati čije mentalno zdravlje je ozbiljno ugroženo ili ko je „na granici“.
Anksioznost i depresija – psihijatrijski poremećaji raspoloženja
Po definiciji, anksioznost i depresija su psihijatrijski poremećaji raspoloženja.
„Normalno u životu svakog adolescenta ili mlade osobe je da neće biti raspoložen kad ga ostavi devojka ili dečko, kad padne ispit, kad izgubi godinu na fakultetu, kad ima svađu sa prijateljem, kad je prisutna svađa u porodici. Sve te situacije služe da mi prosto ojačamo kao osoba, da se izgradimo kao ličnost. Bitno je koliko to nešto traje. Psihijatrijski simptomi moraju biti prisutni u određenom kontinuitetu. I određen broj simptoma kroz to vreme da bismo mi mogli da kažemo – to je klinička dijagnoza depresivnosti“, objašnjava Katanićeva.
Psiholog na Institutu za mentalno zdravlje Snežana Mrvić smatra da su mladi danas samosvesni i otvoreniji da govore o svojim problemima.
„Mislim da su nekako manje stigmatizovani i spremni da pomoć potraže. U tom smislu, možda jesu malo više fokusirani na sebe – što sa jedne strane nekada može biti i mač sa dve oštrice, u smislu da to može voditi ka nekom manjku empatije ali nužno ne mora da znači“, ocenjuje Mrvićeva.
Odnedavno je otvoren Centar za mlade. Postoji besplatna SOS linija – 0800/309-309 i mogućnost dopisivanja sa stručnjacima, odnosno četovanja bez registracije.
Podeli vest:
