Mladi najviše cene status i moć

Pet osnovnih faktora određuju stavove i životni stil dvadesetogodišnjaka – za više od četvrtinu njih najvažniji su status i moć u društvu, koji se postižu kroz atraktivan izgled, skupu garderobu i dobru zaradu. Ovo su pokazali rezultati nacionalnog istraživanja o životnim i zdravstvenim navikama dvadestogodišnjaka koje je sprovela platforma „Zdravo dvadesete”. I dok je muškarcima važnije da imaju puno prijatelja i skupu garderobu, žene više vrednuju povezanost i brigu za druge, slobodno vreme, podršku prijatelja i bliskost sa porodicom, kao i pozitivan i optimističan pogled na život.

Za petinu mladih važni su lični razvoj i nova iskustva, koji čine da se osećaju autentičnim i kreativnim, a isti procenat ispitanika, koji mahom čine muškarci iz ruralnih područja, ističe važnost uživanja bez kompromisa, u trenutku i sa puno prijatelja.

Takođe, svakoj petoj mladoj osobi važni su tradicija, odgovornost prema porodici, zajednici i državi, ali i skromnost i umerenost, a veoma im je stalo da drže do vere i verskih običaja. Vera, ljubav i nada su važne životne vrednosti za petinu mladih, a pre svega za žene koje kroz život vodi ljubav prema ljudima i stvarima koje vole da rade. One su slobodnije, ali istovremeno odgovornije i brižnije, dok se kod muškaraca izdvaja važnost vere u Boga i posvećenost crkvi i religiji. Mladima u svakodnevnom životu najviše nedostaje kvalitetan san, zdravija ishrana, češći odlasci u prirodu i balans između posla i slobodnog vremena, a više od 65 odsto njih kaže da je u poslednjih godinu dana uvelo izvesne promene u svoj život kako bi vodili zdraviji način života.

Iako mladi spadaju u najzdraviju populaciju, rezultati istraživanja su pokazali da 78 odsto ispitanika, uzrasta od 19 do 30 godina, ima neki sitniji zdravstveni problem – najčešći su to zamor, prehlada, gojaznost, problemi sa kičmom i glavobolja. Istraživanje koje je obavljeno na uzorku od 602 ispitanika iz čitave Srbije pokazalo je da od 470 mladih koji priznaju da imaju neki problem sa zdravljem, skoro polovina prijavljuje umor, četvrtina ima migrenu, petina se žali na slab imuni sistem, a svaka sedma devojka ima ginekološke i(li) hormonalne probleme. Osim toga, 15 odsto mladih ima problem sa štitnom žlezdom, anemična je svaka osma mlada osoba, insulinsku rezistenciju ima deset odsto njih, a hipertenziju i(li) dijabetes osam procenata ispitanika. Posebno zabrinjava podatak da skoro četvrtina mladih navodi da ima depresiju ili anksioznost, a pripadnice lepšeg pola su te koje češće prijavljuju ove psihičke probleme. Osim toga, devojke više pate i od umora, slabog imuniteta, problema sa hormonima i insulinske rezistencije. Ozbiljnije zdravstvene probleme, kao što su karcinom i problem sa krvnim sudovima navodi tri odsto mladih.

„Ciljna grupa ovog istraživanja bili su mladi uzrasta od 19 do 25 godina, kao i populacija od 26 do 30 godina. Mlađu grupu ispitanika uglavnom čine studenti koji još uvek žive sa roditeljima, dok su u starijoj grupi uglavnom oni koji su završili proces formalnog obrazovanja i žive u roditeljskom stanu ili sa partnerom. Istražujući zdravstvene navike mladih, došli smo do zaključka da se malo više od polovine njih redovno ili često bavi sportom, dok se svaki peti ispitanik uglavnom ili uopšte ne bavi rekreacijom. Iako polovina mladih (ne) puši, alkohol konzumira čak 70 odsto njih. Prema sopstvenom priznanju, polovina mladih u potpunosti ili uglavnom vodi računa o ishrani, voće i povrće konzumira dve trećine ispitanika, a petina njih uglavnom ili u potpunosti ne jede meso. Svaka peta mlada osoba koristi lekove za anksioznost (i)li depresiju, a kada ima neki psihički problem, polovina se za pomoć najčešće obraća psihologu, psihijatru ili psihoterapeutu, trećina traži savet prijatelja ili koristi tehnike samopomoći, dok se svaka četvrta mlada osoba za pomoć ne obraća nikome. Na pitanje koliko često odlazite na sistematski pregled, trećina je odgovorila jednom godišnje, 17 odsto ne ide na sistematske preglede uopšte, dok četvrtina ide samo kad mora, najčešće zbog posla ili fakulteta”, ističu autori ovog istraživanja.

Oni ističu da su prva asocijacija mladih na zdravlje i zdrav život – sport i fizička aktivnost, zdrava ishrana, a jednim od „otrova” savremenog načina života smatraju i prekovremeni rad. Svega 53 odsto mladih ne radi prekovremeno, odnosno na poslu provodi do osam sati dnevno, a balans između posla i slobodnog vremena uglavnom ili u potpunosti ostvarilo je nešto malo preko polovine ispitanika.