Mladi ne napuštaju porodične domove i do 34. godine – kolika je odgovornost roditelja i tradicije

Oko 70 odsto njih nema hrabrosti da se osamostali, a glavni razlog su finansije. Koliko su za to odgovorni mladi, koliko roditelji, a koliko tradicija – za RTS su govorili pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić i Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Na celom Balkanu više od 50 odsto mladih u proseku odlaze iz roditeljskog doma oko 35. godine, a često ne odlaze ni kada se zaposle.

Pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić navela je da ostaju kod roditelja koji i dalje obavljaju neke kućne poslove za njih, poput kuvanja i peglanja, a oni će da rade i najčešće čekaju da zasnuju bračnu zajednicu kako bi se odvojili od roditelja.

„Što je po mom mišljenju pogrešno, zato što je važno da jedno vreme mlada osoba živi sama i da zaista oseti kako je to spremati svoje stvari, baviti se svim onim stvarima kojima su se do tad bavili otac i majka. U suprotnom, imaće pogrešna očekivanja i u braku. Ako je u pitanju mlada muška osoba, imaće očekivanja od supruge da sve ispunjava ono što je činila majka. To su pogrešna uverenja“, navela je Biljana Ćulafić.

Dodala je da ima i uticaja tradicije.

„Mi smo kultura koja teško pušta mlade, koja nekako ne radi na tome da se mladi osamostale“, navela je Ćulafićeva uz ocenu da su roditelji često tu veća kočnica, pošto ne razvijaju kompetentnost, što je jedna od potreba mladih.

Napomenula je da roditelji često nemaju strpljenja da deca greše, a da bi osamostaljenje dece trebalo da krene već od prvog razreda.

„Već u prvom razredu dete je sposobno da spremi svoj krevet, da pospremi svoje stvari, da pomogne da se skupe tanjiri nakon ručka. Jako je važno šta se priča u porodici – baš je to lepo, u jednom momentu ti ćeš se odvojiti, živećeš sam ili sa devojkom…“, istakla je Biljana Ćulafić.

Gotovo 97 odsto mladih u Srbiji smatra da je 80.000 dinara mesečno dovoljno za dostojanstven život

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) istakla je da skoro 97 odsto mladih u Srbiji smatra da je mesečna naknada koja je veća od 80.000 dinara dovoljna za dostojanstven život.

„Kada uporedimo to sa trenutnim cenama nekretnina, bilo da je u pitanju iznajmljivanje stanova, ili možda kupovina, ukoliko su možda malo stariji mladi koji zarađuju, vidimo i da je ta cifra od 80.000 nedovoljna, kako bi oni mogli da žive samostalno u Republici Srbiji“, navela je Pejićeva.

Istakla je da je, prema istraživanjima KOMS-a, većina mladih spremna da radi više poslova, a da su čak i spremni i da se prekvalifikuju.

„Imamo podatak da zaista veliki procenat mladih ne radi u struci i da je spremno da radi neke druge poslove koji bi u ovom trenutku moglo da im obezbedi lakše zaposlenje ili nešto viši životni standard“, navela je Miljana Pejić.

Ipak, napomenula je, kako je veliki broj mladih i dalje u procesu obrazovanja i da su najpogođeniji studenti i studentkinje koji obaveze na fakultetu teško mogu da usklade sa dodatnim poslom koji su često prinuđeni da rade zbog aktuelnih cena, ali i pomogli porodicama.

„Većina naših ispitanika je izjavila da radi tokom studiranja. Uglavnom biraju neke fleksibilnije oblike rada, upravo da bi to mogli da usklade sa fakultetom i obavezama koje imaju tamo. Mali broj njih radi puno radno vreme, ali s druge strane, retko je i mislim da naša poslovna kultura nije takva da daje puno mogućnosti za fleksibilan radni odnos“, rekla je Pejićeva.