Mladi u Srbiji: Veruju u nauku, ne i demokratiju – više ih brine obrazovanje od lošeg ekonomskog položaja

Krovna organizacija Mladi Srbije okuplja više od sto organizacija koje deluju širom Srbije i zastupa interese mladih.

Godišnje istraživanje pokazuje trendove u razmišljanju ali i ponašanju mladih, a ono što zabrinjava je da je polovina mladih u Srbiji anksiozna, a isto toliko ili svaka druga mlada osoba u nekim situacijama opravdava nasilje.

„To je trend za koji smo uvideli da se pogoršava, odnosno da se pogoršava od kada sprovodimo istraživanje. Najveći porast se desio upravo prošle godine, tada je 42 odsto mladih odgovorilo da nasilje može biti opravdano. A ove godine, za godinu dana samo, taj procenat je dodatno porastao za još 10 odsto, tako da sada svaka druga mlada osoba smatra da nasilje može biti opravdano“, kaže Milena Pejić iz organizacije „Mladi Srbije“.

Želju da se iseli iz Srbije isto ima polovina mladih, i taj trend je konstantno u porastu.

„Ovaj procenat se negde ustalio u poslednje vreme, jedino kada je koronavirus bio prisutan taj trend bio u padu. Ali od 2020. godine pa evo do sada imamo tu poražavajuću statistiku da svaka druga mlada osoba želi da se odseli“, kaće Pejićeva.

Rad na crno, neplaćene prakse

Istraživanje pokazuje i da položaj mladih nije na zavidnom nivou i da čak 17 odsto radi na crno, a na neplaćenoj praksi 37 odsto.

„Možemo da zaključimo da ekonomski položaj mladih nikad nije bio gori. Dostojanstvo za mlade ljude je najčešće plata koja je više od 80.000 dinara, a o tome može samo da sanja skoro 4 od 5 mladih osoba. Samo jedna petina u ovom trenutku zarađuje više ukoliko zarađuje uopšte, a imamo podatke da 43 odsto mladih ne zarađuje ni malo“, navodi Pejićeva.

Loš kvalitet obrazovanja

I pored toga mladi trenutno kao najveći problem vide obrazovanje, odnosno kvalitet obrazovanja koji im se nudi.

„To je broj jedan problem kada govorimo o obrazovanju i to da li ih obrazovanje sprema za tržište rada. A možda novi problem koji nam se u poslednjih par godina javio je dostupnost obrazovanja. Takođe svaka druga mlada osoba u ovom trenutku odustaje od daljeg školovanja zato što ne može to da priušti. Odnosno njihove porodice ne mogu da ih izdržavaju, da oni idu dalje u svom obrazovnom ciklusu“, istakla je Milena Pejić.

Mladi traže i bolje zdravstveno i seksualno obrazovanje, razvijanje kritičkog mišljenja, kreativnosti i praktična ekonomska znanja. Zanimljivo je i da dok odrasli najčešće i najviše poverenja daju crkvi i vojsci, mladi daju naučnicima.

„Možda baš u oblasti zdravlja je nešto što je za mlade ljude izuzetno važno da se pre svega informišu od struke i možemo videti da u ovom trenutku dosta dezinformacija u vezi zdravstvene zaštite kruži, i dobili smo ove godine podatak da čak polovina mladih nema nikakvu informaciju o tome na koji način da se kroz vakcinaciju koja je od nedavno dostupna zaštiti od recimo HPV virusa“ kaže Pejićeva.

Kaže i da je jedan od razloga i taj što nema dovoljno prostora da se ovakve informacije čuju, ili im se obraćamo na pogrešan način.

Ne veruju u demokratiju i evrointegracije

Mladi nisu zadovoljni ni uticajem koje imaju na donošenje političkih odluka. Više od polovine smatra da nemaju nikakav uticaj.

„I dalje mladi misle da jak lider vodi do prosperiteta, a da demokratija i procesi demokratskog uključivanja ne dovode do toga da njihovi prioriteti budu rešeni. Sve manje veruju u demokratiju, i smatraju da je Srbiji potreban jak lider“, kaže Pejićeva.

O procesu evrointegracija Srbije samo trećina mladih u ovom trenutku smatra da su evropske integracije pravi put za Srbiju.

„I to je takođe još jedna od oblasti o kojoj bi valjalo bolje razgovarati pre svega sa mladim ljudima, pogotovo po pitanju vrednosti. Mislim da se o vrednostima koje ta zajednica uživa najmanje razgovara. I to koliko je reformi neophodno da Srbija preduzme. Pre svega da bismo napredovali u EU integracijama, a nekako uvek se nalaze drugačiji, možda različiti izgovori zbog kojih kaskamo u tim integracijama“, smatra Pejićeva.

Iako su svesni da će njihov ekonomski, pre svega socio-ekonomski život biti bolji ukoliko se isele – istovremeno nisu za to da Srbija ide ka putu u EU.

Iz krovne organizacije „Mladi Srbije“ kažu da će nastaviti da promovišu međusektorsku saradnju koja je neophodna, i teme koje su mladima važne.

„Mi imamo resorno ministarstvo, ali je ono nedovoljno, pogotovo sa budžetom od 0,03 odsto koliko uživa ukupni budžet za omladinu u ovom trenutku u odnosu na celokupan budžet. Tako da se negde nadamo da će vlada, i premijer koji je u ekspozeu pozvao na dijalog sa mladima odgovoriti na ovo istraživanje i da ćemo u narodnom periodu, u ciklusu od četiri godine, uspeti da unapredimo javne politike za mlade“, rekla je za RTS Milena Pejić.