• Mnoge takse i naknade kao dodatno opterećenje, bez jasne namene

    U Srbiji postoji više od 2.000 republičkih i lokalnih taksa i naknada koje plaćaju građani i privreda. Ipak, nisu svi neporeski nameti potpuno opravdani, a neke takse nisu ni dovoljno korektno obračunate da reflektuju ono što su troškovi državnih organa u pružanju usluga, nego su neke parafiskalni nameti.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Mnoge takse i naknade kao dodatno opterećenje, bez jasne namene
    Foto: Pixabay

    Kako ističe Dušan Vasiljević, direktor odeljenja za konkurentnosti i investicije u NALED-u, postoji mnoštvo razloga zašto bi trebalo reformisati neporeske i parafiskalne namete.

    – Neki su značajno finansijsko opterećenje i za naše građane, naročito za privredu koja plaća najveći deo tih neporeskih nameta. Drugi razlog se odnosi na administrativno pojednostavljenje. Mnoge od tih naknada su finansijski beznačajne i za državu, čak i za one koji ih plaćaju, a prave jednu vrstu administrativnog opterećenja – ističe Vasiljević, objašnjavajući da od tih 2.000 neporeskih nameta najveći deo čine administrativne takse.

    – One doprinose javnim prihodima sa oko 0,2 procenta ukupnih prihoda. Zato NALED ukazuje da je veliki broj tih taksa toliko mali u značaju, a opterećuju državu administrativno – dodaje Vasiljević, podsećajući da katkad za istu administrativnu radnju moraju da se plate dve takse.

    Recimo, za jednostavnu administrativnu radnju plaća se taksa za podnošenje zahteva, a potom i taksa za donošenje rešenja. S druge strane, naglašava on, ima i onih naknada koje su izdašne.

    – Ne smatramo da sve te takse i naknade treba ukinuti. Neke se tiču korišćenja naših auto-puteva, neke su tu za korišćenje naših mineralnih sirovina, ruda. Niko se ne zalaže da to treba ukinuti, ali treba na pravi način utvrditi njihovu visinu – dodaje on.

    I u Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” saglasni su s tim da mnoge takse i naknade često predstavljaju dodatno opterećenje, bez jasne namene.

    – Trebalo bi reformisati sistem parafiskalnih nameta i uvesti javnost u određivanje i naplatu nameta. Zato što bi to značajno olakšalo poslovanje i poboljšalo poslovni ambijent u Srbiji – ističe Jovana Mihajlović, zastupnica udruženja.

    U „Zaštitniku preduzetnika i privrednika” navode nekoliko naknada koje smatraju problematičnim.

    – To su naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, odnosno eko-taksa, potom naknada za tokove otpada kod uvoza, naknada koja se odnosi na skidanje natpisa firmi. Ova poslednja je problematična, recimo, jer se privrednici suočavaju sa situacijom da moraju da skidaju natpise na spoljnim izlozima maloprodajnih i ugostiteljskih objekata, pošto se to tretira kao način oglašavanja. Ipak, privredni subjekti već plaćaju porez na zakup, odnosno porez na imovinu, tako da plaćanje ove naknade predstavlja jasan, duplirani tj. parafiskalni namet na isti poslovni objekat. To je besmisleno – obrazlažu u udruženju.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp

    Tagovi:

  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Motociklisti sve bahatiji na putevima

    Sezona dvotočkaša je uveliko počela, a sa njom i talas crnih vesti sa puteva Srbije. Samo proteklog vikenda na našim putevima život su izgubila dvojica mladih motociklista, a to je samo nastavak […]