Moleri traže oko 12 evra po kvadratu: Zanatlije teško pronalazimo u Srbiji

Već nekoliko godina postoji sve manji interes za školovanje u zanatskim zanimanjima kao što su zidar, tesar i armirač, potvrđuju iz Foruma srednjih stručnih škola. Prema rečima predsednika foruma Milorada Antića, nedostatak zainteresovanih učenika pogađa i škole za pekare, mesare i druge izvođače građevinskih radova.

Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje potvrđuje da su zanatlije poput tesara, armirača i zidara među najtraženijim zanimanjima u Srbiji. Poslodavci su tokom avgusta prijavili najveće potrebe upravo za ovim profilima radnika, što dodatno ukazuje na nedostatak kvalifikovanih stručnjaka u ovim oblastima.

Poslodavci na oglasima nude plate iznad 1.000 evra za zanimanja poput varioca, profesionalnih vozača, mehaničara, pekara, kuvara i zanatlija u građevinskoj struci. Takođe, vodoinstalateri, električari, stolari i moleri mogu da zarade i više, naročito ako vode sopstvene preduzetničke radnje. Potražnja za ovim profilima ostaje visoka, a zarade su značajno iznad proseka, što čini ova zanimanja atraktivnim, posebno za one koji su spremni da rade u inostranstvu ili imaju preduzetnički duh.

Iako je potražnja za zanatlijama velika, statistika pokazuje da se najpotrebniji radnici, poput bravara, varilaca i tesara, najteže vraćaju u Srbiju. Razlog je jednostavan — u inostranstvu zarađuju daleko bolje. Upravo zbog tih boljih uslova, mnogi kvalifikovani radnici odlučuju da ostanu u stranim zemljama, gde su njihove veštine više cenjene, čime se dodatno povećava manjak stručne radne snage u Srbiji.

„Što se tiče zanatskih zanimanja tiče, recimo, prošle godine bilo je stotinak oglasa, što možda zvuči kao mali broj, ali kada pogledate broj prijava, onda zapravo vidite koliko nema ljudi s tim zvanjima na tržištu rada„, kaže za Politiku Miloš Turinski, iz „Infostuda“.

Manjak kvalifikovanih radnika, poput vodoinstalatera, električara, stolara i molera, uzrokuje niz problema na tržištu. Cene njihovih usluga značajno su porasle, pa moleri sada naplaćuju i do 12 evra po kvadratu. Pored visokih cena, građani se suočavaju s teškoćama u pronalasku slobodnih i pouzdanih majstora, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na ozbiljan deficit u zanatskoj radnoj snazi u Srbiji.

Stručnjaci se slažu da deficit radne snage u određenim profesijama podiže cenu rada. Danas su zanatlije među najbolje plaćenim radnicima, ali problem nastaje kada ugovorene cene rada ne odražavaju uvek nivo stručnosti i obrazovanja, već pre svega hitnu potrebu za radnikom. Zbog nedostatka kvalifikovanih zanatlija, poslodavci su spremni da plate više, ali to ne garantuje kvalitet usluge, već samo pokriva manjak radne snage na tržištu.

Pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije, Bojan Stanić, ističe da tržište rada diktira uslove i određuje koje su profesije perspektivnije kada je reč o zaradama. On naglašava da trenutni deficit radne snage u zanatskim delatnostima podiže cene rada u tim profesijama, što čini zanatlije jednim od najplaćenijih radnika danas. To ukazuje na to da će zanimanja s manjkom kvalifikovanih radnika i dalje biti finansijski atraktivna, bez obzira na obrazovanje i stručnost.

„Nekada kada je u zemlji bilo mnogo električara, vodoinstalatera i vozača, ova zanimanja su bila plaćena manje nego što je to danas slučaj. Vremenom se situacija promenila. Generalno posmatrano, u poslednje vreme raste tražnja za stolarima, molerima, pekarima, keramičarima… Ipak, da bi zemlja imala održiv ekonomski i društveni razvoj, potrebni su joj i visokoobrazovani ljudi, poput doktora. Zato je neophodno obezbediti kontinuiran rast zarada„, naglašava Stanić.

S obzirom na nedovoljnu zainteresovanost mladih za zanate, Ministarstvo za rad predložilo je kreiranje liste deficitarnih zanimanja kako bi se olakšalo uvođenje radnika iz tih struka iz inostranstva. Tanjug takođe navodi da je Unija poslodavaca podnela zahtev za sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema, s ciljem da se izvrši analiza i prilagodi školstvo potrebama privrede. Ove mere imaju za cilj da se reši problem nedostatka kvalifikovane radne snage u Srbiji.

Liste deficitarnih zanimanja su uobičajene i u razvijenim zemljama poput Austrije i Nemačke, koje svake godine primaju veliki broj stranih radnika. Na osnovu ovih lista, poslodavci mogu zaposliti osobe koje nisu državljani zemalja članica Evropske unije. Ove prakse pomažu u rešavanju problema nedostatka radne snage u ključnim sektorima, čime se dodatno olakšava proces zapošljavanja u tim zemljama.