U Srbiji alimentaciju ne plaća svaki drugi roditelj. Druga polovina ne isplaćuje novac redovno – kažu u Udruženju „Centar za mame“. Država po službenoj dužnosti nema obavezu da roditelje koji ne plaćaju alimentaciju goni. Zato iz Udruženja apeluju da se osnuje Alimentacioni fond, kako bi rešio probleme samohranih roditelja.
Pre devet godina Jelena se razvela, a isto toliko i vodi borbu sa bivšim suprugom zbog neplaćanja alimentacije njihovom detetu.
„U međuvremenu sam ja sklopila drugi brak, onda je on rekao ‘ja sada nisam dužan‘, do te mere čak ide da misli da on zakonski nije dužan prema detetu jer sam ja u drugom braku“, priča Jelena M. Ž.
Nadležni nemaju zakonske obaveze da tuže roditelje koji ne plaćaju alimentaciju.
Zato supružnici moraju da sami podnose tužbe i traže pravdu preko suda. Još veći problem nastaje kada supružnik napusti zemlju.
„Imao je dve uslovne kazne, jedna je bila za neizdržavanje deteta. Sada ja, da bi njega ponovo tužila, moram da imam njegovu adresu u inostranstvu što nije rešenje jer neće primiti sudski poziv iz Srbije, to je sigurno. Ne poseduje nikakve nekretnine u Srbiji, ništa što bi bila sigurna luka da taj novac može da se skida sa nekog računa“, navodi Jelena.
Iz Udruženja „Centar za mame“ pokušavaju da pomognu svim roditeljima koji su oštećeni. Apeluju na državu da pomogne u naplati alimentacije i osnuju alimentacioni fond i na taj način spreči sve češće zloupotrebe bračnih drugova.
„Ima vrlo kreativnih poteza zvanih neću više zvanično da budem zaposlen, prepisaću imovinu na kuma, mamu, babu, samo ne sopstvenom detetu da dam. Taj fond bi bio samoodrživ jer bi država u nekom trenutku taj novac naplatila od ovih koji ne plaćuju jer znamo da država ima mehanizme kakvu samohrani roditelji nemaju“, ističe Jovana Ružičić iz Udruženja „Centar za mame“.
Država je pre deceniju pokušala da osnuje Alimentacioni fond
Država je pre deceniju pokušala da osnuje Alimentacioni fond, ali taj nacrt zakona do danas nije predstavljen javnosti. Rešenja su bila da roditelj podnese dokaz da drugi roditelj ne daje izdržavanje redovno.
„Tako da će u tom slučaju Fond pozvati tog drugog roditelja dužnika da u roku od 15 dana izvrši obavezu dobrovoljno. Ukoliko ne izvrši svoju obavezu, onda će fond isplatiti taj iznos detetu, a na sebe će preuzeti obavezu da dalje pokreće postupke prema drugom roditelju“, objašnjava profesorka Pravnog fakulteta Olga Cvejić, članica komisije za Izradu zakona.
Dragan Vulević, bivši savetnik Ministarstva za rad, navodi da će država preuzeti gonjenje, odnosno utuženje onih lica koji ne izvršavaju obavezu izdržavanja svoje maloletne dece.
„Kada naplati, ta sredstva se ponovo vraćaju u Alimentacioni fond i služe kao ponovno sredstvo potrebno za druge slučajeve“, ističe Vulević.
Stručnjaci tvrde da je u praksi kaznena politika u okviru ovog krivičnog dela blaga i da se izriču određene uslovne kazne, a dužnik tu svoju obavezu ne izvršava.
U Srbiji alimentaciju ne plaća svaki drugi roditelj. Druga polovina ne isplaćuje novac redovno – kažu u Udruženju „Centar za mame“. Država po službenoj dužnosti nema obavezu da roditelje koji ne plaćaju alimentaciju goni. Zato iz Udruženja apeluju da se osnuje Alimentacioni fond, kako bi rešio probleme samohranih roditelja.