U Srbiji radi 100.000 stranaca, u prihvatnim centrima 160 izbeglica

On je za agenciju Beta, povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, kazao da je među njima najviše ljudi iz Avganistana, Egipta, Rusije, Gane, Turske i Sirije.

„U istom periodu je dodeljeno osam azila i to šest utočišta za izbeglice iz Sirije, Burundija, Siera Leonea, Irana, i dva subsidijarne zaštite za lica iz Sirije“, kazao je Đurović.

Napomenuo je i da „u Srbiji kraće ili duže boravi više od 32.000 osoba iz Ukrajine i više od 43.000 Rusa, od čega 1.028 lica iz Ukrajine uživa privremenu zaštitu u Srbiji“.

Dodao je da „nezavisno od izbeglica, trenutno u Srbiji legalno radi do 100.000 stranaca“.

Đurović je izneo da se izbegla lica suočavaju sa problemima sa sporim procedurama, neadekvatnim „kartonskim ličnim kartama koje nisu biometrijske“, kao i sa pristupom i ostvarivanjem zdravstvene zaštite.

Ima i problema sa sistemskom pomoći u integraciji – „od planskog pristupa i pomoći u zapošljavanju, obrazovanju, učenju jezika, socijalizaciji, upoznavanju sa propisima, pravima i obaveza, (…)“.

Po rečima Đurovića, tu su problemi u planskoj zaštiti od eksploatacije, nasilja i drugih zloupotreba, dok borba protiv krijumčarenja i prilagođavanje novim pravilima EU – EU Paktu o azilu i migraciji, ostaje imperativ za sistem.

Napomenuo je i da se Međunarodni dan izbeglica obeležava u novim, turbulentnim, međunarodnim i bezbednosnim okolnostima i u, kako je naveo, rastućem anti-migrantskom narativu koji se širi zemljama najrazvijenijeg sveta, „iz mnogih kranje desnih populističkih političkih i interesnih grupa“.

Đurović je kazao da senzacionalizam oduzima prostor objektivnom izveštavanju u situacijama i incidentima koji se povezuju s izbeglicama i drugim migrantima i da se „cela grupa izbeglica ili migranata indirektno okarakteriše kao opasna, zlonamerna, pretnja po primajuće sredine i domaće građane“.
„Isto smo mogli da posvedočimo i u poslednjim incidentima u Belfastu u Severnoj Irskoj koji su postali glavna vest mnogih medija širom Evrope“, ocenio je.

Napomenuo je i da se pojam migrant često poistovećuje sa izbeglicom i postaje negativna i objedinjujuća reč za različite grupe ljudi-stranaca, koji odlaze u druge zemlje da bi radili, učili, lečili se, spojili se sa svojom porodicom, živeli ili pak dobili zaštitu od progona.

„Svaka od ovih grupa migranata je po sebi drugačija, a izbeglice predstavljaju grupu migranata koja je najranjivija, ali koja po propisima, ustavima i međunarodnim konvencijama samih primajućih zemalja razvijenog sveta ima pravo na boravak i zaštitu u njima“, kazao je Đurović.

Napomenuo je da se tu „ništa nije promenilo uprkos narativima i promenama politika“, te da izbeglice i dalje imaju pravo na boravak i zaštitu u svim zemljama sveta.

„Međutim, problemi u neuspeloj integraciji stranaca u lokalnim sredinama mnogih zemalja su pak doveli do nezadovoljstva, strahova i nesigurnosti lokalnih zajednica i građana prema strancima uključujući i izbeglice“, kazao je Đurović.

Napomenuo je da „bez efikasnog učenja jezika, kulture, običaja, prava i obaveza, bez sistema monitoringa i podrške, bez institucionalne efikasnosti, boravak, zaštita i integracija i izbeglica postaje neuspešna sa dalekosežnim socijalnim posledicama“.

Upozorio je da na tome „često žele da profitiraju populističke političke elite u svetlu sticanja političke moći i borbe za vlast“.

„Rešenja koja se pak nude od političkih elita se intenzivno svode na preduzimanje fizičkih prepreka i mehanizama koji imaju za cilj da migraciju trenutno i kratkoročno zaustave, ali ne da reše razloge pokretače izbeglištva i migracije u zemljama odakle ljudi odlaze“, naveo je Đurović.

Ukazao je da migracija i izbeglištvo „neće nestati sa barijerama, ogradama i drugim merama fizičke kontrole kretanja, merama nadzora, deportacija“, te prebacivanjem tereta migracije na tranzitne zemlje na putu migracije.

Đurović smatra da će te mere povećati patnju, rizike, eksploataciju izbeglih ali i drugih migranata i podstaći krijumčarenje i organizovani kriminal.

„Te pojave naši službenici svakodnevno već vide na terenu, gde iregularna migracija i krijumčarenje postaju sve manje vidljivi sistemu i ostaju ispod radara institucija, a u rukuma krijumčarskih mreža i organizovanog kriminala i ovde, na samom obodu EU“, kazao je Đurović.

Rekao je i da, „na sreću, Srbija ostaje po strani kada je reč o ovakom raspoloženju i delovanju pojedinih interesnih ili ekstremnih grupa“, te, kako je naveo, „zakoračivši u proces upravljanja mešovitom migracijom od uvoza strane radne snage, do prihvata izbeglih iz Ukrajine ili iz drugih delova sveta“ – Rusije, Afrike, Bliskog Istoka.

„Ukoliko se hitno ne preduzmu mere da ubrza odlučivanje o azilu, ne sprovodi efikasna integracija, ne uključe lokalne samouprave i bolje upravlja i koordinira sistemom upravlja mihracijama, rizikujemo da i mi, kao što su već zemlje Zapada, uskoro uđemo u probleme integracije, rasta strahova, predrasuda i tenzija“, kazao je Đurović i upozorio na „eksploataciju pitanja migracija u političke svrhe“.