Mundijalske himne Srbije: Od Sneki, preko Ribljeg pušenja i Prljavog inspektora Blaže, do Raste

Jedna od prvih pesama nastalih povodom učešća fudbalera iz bivše Jugoslavije na Mundijalu objavljena je uoči šampionata u Italiji 1990.

Izvela ju je folk pevačica Snežana Babić Sneki na italijanskom jeziku, a stil, naziv („Pozdravljam te, Italijo“) i fotografija u kojoj umetnica pozira pokraj stative gola i fudbalske lopte bili su jasne aluzije na Svetsko prvenstvo.

Jugoslavija 1994, zbog sankcija Ujedinjenih nacija i rata u Jugoslaviji, nije nastupala u Americi, ali se kvalifikovala 1998.

Taj turnir se pamti, ne samo po porazu od Holandije u osmini finala i prečke iz penala Predraga Mijatovića, već i po pesmama.

Članovi rokenrol grupa Riblja čorba i Zabranjeno pušenje udružili su snage i kao Riblje pušenje napravili su dve pesme, po jednu za svaki mogući scenario.

U „Pobedničkoj“ su šaljivo opisali jugoslovenske fudbalere kao „osmo svetsko čudo“, a prognozirali su: „ovog leta bićemo prvaci sveta“.

„Gubitnička“ pesma bila je daleko pesimističnija.

Autori u šali spočitavaju fudbalerima da „igraju kao penzioneri“, „imaju dve noge leve“ i da „nisu ni za Palilulac (niželigaški beogradski klub)“.

Iste godine je Igor Blažević sa njegovim bendom Prljavi inspektor Blaža i kljunovi došao na ideju da snimi nezvaničnu himnu reprezentacije.

Želja da posveti pesmu ekipi u Blaževiću je „tinjala“ još od SP 1974, kada je postao „fudbalski fanatik“, priseća se u razgovoru za BBC na srpskom.

„Tada sam dobio dres golgetera Dušana Bajevića, koji je 1974. dao tri gola Zairu, još ga čuvam i pamtiću ceo život da sam oduševljen trčao po kući u dresu, koji mi je bi toliko veliki, da je izgledao kao ženska spavaćica“, priča uz smeh Blažević.

Dvadeset i četiri godine kasnije, Jugoslavija je opet išla na Mundijal sa velikim ambicijama, predvođena Draganom Stojkovićem, Dejanom Savićevićem, Mijatovićem i Vladimirom Jugovićem.

Te godine je, kaže Blažević, „bilo teško biti muzičar i voleti sport, a da ne poželiš da napraviš pesmu za reprezentaciju“.

Ona je vrlo brzo „sama izašla iz njega i bila je puna neke dobre energije“.

„Pesma kreće lagano, a posle sve više ubrzava, onako kako i tim treba da igra – prvo lagano i pametno, da drži sve konce u rukama, a onda da pojača pritisak i pobedi protivnika“, priča muzičar.

Pesmu je osmislio, ali je Blažević naišao na izazove kada je počeo da razmišlja o snimanju spota.

Reprezentativci su boravili u beogradskom hotelu Hajat, a doći do njih nije bilo lako, pa je muzičar smislio kreativan način da ih poseti.

„Da bih ušao u Hajat, rekao sam da treba da pravim svadbu tu i da me puste da vidim salu za venčanje.

„Sretnem tamo kamermana SOS kanala i zamolim ga da kaže fudbalerima da snimamo prilog i tako sam pitao igrače šta očekuju na svetskom prvenstvu, zagrlim ih, slikamo se i to je kasnije ušlo u spot“, priseća se.

Tako je nastala pesma „Ale, ale, ale“ u kojoj dominira taj čuveni francuski povik.

Ovu nezvaničnu himnu Blažević i bend će kasnije prilagoditi i za šampionate u Južnoj Africi i Rusiji.

Posle folka sa početka 1990-ih, rokenrola sa kraja te decenije i u prvoj deceniji ovog veka, reper Stefan Đurić Rasta, autor pesme „Preko sveta“, sada predviđa da će lopte koje srpski fudbaleri upute „uleteti u gol kao kometa“, a da će na kraju meča „na semaforu biti ispisana sudbina“.

Jedna od prvih pesama nastalih povodom učešća fudbalera iz bivše Jugoslavije na Mundijalu objavljena je uoči šampionata u Italiji 1990.