Muzikom leči duše

Iako ima samo 22 godine Vladimir Hraško iz Hajdučice poznat je kao odličan pevač, folklorista, violinista i sakupljač  starih nošnji. Možemo reći, da je za poslednjih nekoliko godina Vladimir jedan od najaktivnijih članova Slovačkog kulturno umetničkog društva Bratstvo u Hajdučici. U društvo se uključio još u osnovnoj školi  a do sada neumorno radi na očuvanju ne samo pesama, igara, već ga zanima i tradicionalna slovačka nošnja. Ovu ljubav nasledio je od bake, koja mu je predala na čuvanje svoje nošnje iz mladosti. 

Vladimir je završio dve srednje škole, srednju Ekonomsku u Alibunaru i Medicinsku u Vršcu, a sada radi kao medicinski tehničar u prijemnoj internističkoj ambulanti u vršačkoj bolnici. Često zapeva i na poslu, na hodniku ili nekom pacijentu, i na takav način ih oraspoloži za vreme boravka u bolnici. Muzika je počela  da ga intenzivnije zanima, tek kada se malo uozbiljio i shvatio  da mnoga omladina zaboravlja na slovačku narodnu muziku. Tada je rešio da proba na svoj način da je povrati od zaborava. Uglavno  peva stare tradicionalne pesme, koje često  izabere za svoje nastupe. Jedna od omiljenih mu je „ Čo sa svete deje?”. Vladimira publika poznaje ne samo sa domaće bine, već i sa raznih festivala slovačkih pesama.  Na putu do škole često je slušao slovački narodni orkestar „Rosička” iz Kovačice i zamišljao  sebe kako svira sa njima na violini. Tada je rešio da za svoj 15.rodjendan poželi od roditelja za poklon violinu, od tada do danas neprekidno svira, a čak i zapeva uz sviranje. Iako nije odlazio u muzičku školu, već privatno  kod profesora, bilo mu je dovoljnih 12 časova predavanja da savlada osnovnu tehniku kako bi mogao da svira slovačke pesme. Vladimir je već godinu i po dana  umetnički rukovodilac, iako mu nije lako, jer je slabo zanimanje mladih za folklor,on priprema uglavnom običaje, gde uključuje sve generacije folkloraša.  Ovaj šaljivi momak u svojoj kući ima i etno sobu gde čuva stare narodne nošnje. Neke mu je poklonila baka, dok su mu druge poklonili Hajdučičani koji su uvideli da se ozbiljno bavi etnografijom. Zanimljvo je da sve češće oblači devojke iz društva kada imaju razne nastupe. U svojoj zbirci ima preko 50 ženskih nošnji i oko 20 unutrašnjih podsuknji i nekoliko muških odela. 

O njemu bi mogli još mnogo toga da pišemo, ali možemo samo reći da bi mnoga sela bila ponosna kada bi imala više ovakvih omladinaca kao što je Vladimir. Za 10 godina sebe vidi ipak u Hajdučici, ne planira odlazak u Slovačku ili u inostranstvo, zadovoljan je ovim poslom u bolnici. Planira u skorije vreme da se oženi, odnosno da nadje devojku, pa svadba, jer kako kaže želi da bude mlad otac.