Na koje cene možemo, a na koje ne možemo da utičemo

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je za RTS da se procenjuje da je najmanje dve trećine ukupne inflacije posledica uvozne inflacije, a da li bi bila povišena i bez toga odgovor je – bila bi. Trajković kaže da bi inflacija mogla da dostigne maksimum u junu ili julu ove godine, ne očekuje se da pređe 11 odsto.

Prema statističkim podacima, inflacija u maju je na mesečnom nivou iznosila 1,2 odsto, što je niže od ostvarenja za prethodni mesec. Ipak, međugodišnji rast cena je premašio dvocifrenu granicu i bio je 10,4 odsto uprkos ograničenjima cena osnovnih namirnica i goriva.

Najveći deo inflacije prouzrokovan je spoljnim faktorom, pre svega rastom cena energenata, hrane i logistike. Kolika bi bila realna inflacija, a kolika je uvezena.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je u Dnevniku RTS-a da je međugodišnja stopa inflacije u maju iznosila 10,4 odsto i  posle desetak godina suočavamo se s tako visokom inflacijom.

„Moramo da razlikujemo faktire koji su tada delovali na višu inflaciju od onih koji sada deluju. Pre deset godina ključni faktor inflacije bila je depresijacija deviznog kursa, danas toga nema“, kaže Trajković.

Pridružilo se još nekoliko faktora, imamo veliki problem s onim što nazivamo uvoznom inflacijom, tu nisu samo proizvodi koje uvozimo, kao kafa, južno voće ili odeća i obuća, već su u pitanju, pre svega, cene energenata i sirovina koje su značajno poskupele, podvlači Trajković.

Nafta i ostali energenti deo cene koštanja velikog broja proizvoda

Nije reč samo o nafti, cena nafte je povećana za nekih 70 odsto, ono što prvi put sada imamo da je cena gasa, električne energije i uglja toliko veća na svetskom tržištu, kaže Trajković.

Prema njegovim rečima, u nekim ranijim periodima, kada nafta skoči duplo, i gas uz određeno zakašnjenje skoči duplo, sada gas nije povećan duplo, već je cena gasa povećana pet, 10 ili 15 puta u zavisnosti od perioda koji gledate.

Vrlo slična situacija je i sa cenom struje, prethodnih desetak godina kretala se u rasponu od 30 do 50 ili 60 evra po megavatu, danas je između 100 i 300 evra po megavatu u zavisnosti od dana, a bila je i 400 evra.

Ista je situacija i sa ugljem, rast od tri do pet puta u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

„Nije nafta je važna samo zbog cene goriva, koju plaćamo na pumpama, i nije cena struje i gasa važna samo zbog cene koju plaćaju domaćinstva, radi se o tome da su nafta i ostali energenti deo cene koštanja velikog broja proizvoda, reč je o nekoliko hiljada proizvoda“, istakao je Trajković. 

Koliko iznosi uvozna inflacija 

Bazna inflacija je sve vreme, otkako smo suočeni sa ovim problemom, dvostuko niža od ukupne, i u maju je bila dvostruko niža od ukupne, iznosila je oko 6,3 procenta, rekao je Trajković.

Prema njegovim rečima, u okviru bazne inflacije imate deo koji je uvozna inflacija.

Teško je reći koliko tačno iznosi uvozna inflacija, jer je proces formiranja maloprodajnih cena kompleksan.

„Prema metodama koje su nam na raspolaganju, procenjujemo da je najmanje dve trećine ukupne inflacije posledica uvozne inflacije, kolika bi bila inflacija bez toga, da li bi bila povišena i bez toga – bi“, kaže Trajković.

Ako pogledate projekcije NBS i izveštaje od pre 6 i 12 meseci, govorili smo i tada da će inflacija u narednom periodu biti povišena, imali smo problem sa globalnim lancima snabdevanja, što je uzeto u obzir, dodaje on.

Sve vlade sveta imale su velike fiskalne i monetarne stimulanse kojima su ublažili ekonomske posledice pandemije koronavirusa, između ostalog i naša vlada, to je dovelo do povećanja količine novca u opticaju, podseća Trajković.

Nakon svega toga došlo je do pogoršanja tržišta hrane i energenata u svetu, zalihe su pravile zemlje poput Kine, koja svojom tražnjom značajno podiže cene, na sve to došao je rat u Ukrajini.

„Postoji tendencija da se svi problemi pripiše ratu u Ukrajini, istina je da rat u Ukrajini nije te probleme izazvao nego im dodatno doprineo, suočeni smo sa dodatnim povećanjem već visoke cene energenata i hrane, plemenitih metala“, kaže Trajković.

Uticaj cene nafte na određene proizvode

Navodeći primer flaširane vode, Trajković kaže da kada ljudi kupuju flaširanu vodu misle da plaćaju vodu, a plaćaju naftu – voda ne košta skoro ništa.

Taksa koju proizvođač plaća državi za flaširanu vodu iznosi dinar ili dva, sve ostalo je nafta. Flašica, zatvarač i etiketa prave se od nafte, vi plaćate naftu, a ne vodu, plus transport.

Za samo jednu plastičnu bocu potrebno je četvrt litara sirove nafte.

Osam posto celokupne svetske nafte se koristi za proizvodnju plastične ambalaže, nije to samo kod vode, kod cene mlečnih proizvoda ambalaža čini 15 do 30 posto cene koštanja u prilikom proizvodnje.

A jedna standardna automobilska guma zahteva 25 do 30 litara sirovne nafte, pored kaučuka.

Ista situacija je i kod kozmetike, odeće i obuće.

Dve trećine svih materijala koji se koriste u proizvodnji odeće i obuće potiču od sirove nafte. Sva odeća, obuća, sintetički materijali, poliester, akril potiču od sirove nafte.

Ističe da 90 do 95 posto svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike potiču od sirove nafte, rekao je Trajković.

Šta dalje, bitne dve stvari

Teško je trenutno govoriti o inflaciji, naročito u narednih nekoliko meseci, zbog rata u Ukrajini rizici su značajno povišeni. Trajković kaže da bi inflacija mogla da dostigne maksimum u junu ili julu ove godine, ne očekujemo da ona pređe 11 odsto.

Rizici projekcije inflacije, svaka projekcija nužno nosi pretpostavke, mogu i ne moraju da se ostvare.

Dve stvari su bitne, jedno je poljoprivredna sezona, naša pretpostavka je da poljoprivredna sezona bude prosečna, malo bolja nego prošla kada je bila suša, ne bi smela da se ponovi suša i da nema dodatne eskalacije rata u Ukrajini, kaže Trajković.

Ono što vidimo, na kraju godine inflacija bi bila niža od 10 odsto, oko devet procenata, kada bi mogla da uđe u granice inflacionog cilja NBS, rekao je Trajković.

„Što se tiče deviznog kursa to je jedan od osnovnih načina kako NBS čuva stabilnost bazne inflacije, to je deo na koji možemo da utičemo. Sadašnji guverner vodi politiku deviznog kursa gde se ne dozvoljavaju prekomerne dnevne oscilacije deviznog kursa i time utičemo na stabilizaciju ne samo bazne inflacije već i očekivanja u čitavoj privredi“, napomenuo je Trajković.

Nije važna samo inflacije već i indikatori poslovnog poverenja, indikatori potrošačkog poverenja, sve to ima veze sa deviznim kursom, zaključio je Trajković.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je za RTS da se procenjuje da je najmanje dve trećine ukupne inflacije posledica uvozne inflacije, a da li bi bila povišena i bez toga odgovor je – bila bi. Trajković kaže da bi inflacija mogla da dostigne maksimum u junu ili julu ove godine, ne očekuje se da pređe 11 odsto.