Evropski parlament podržao poziv da se sindrom sagorevanja uvrsti u profesionalne bolesti

To bi zaposlenima pogođenim tim stanjima moglo da omogući bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i naknadama.

Izveštaj poslanice u Evropskom parlamentu Estel Sulemans iz Socijalističke partije, koja pripada političkoj grupaciji Socijalista i demokrata, poziva na to da sindrom sagorevanja i druga psihosocijalna oboljenja budu priznata kao profesionalne bolesti u svim državama članicama EU.

Izveštaj je usvojen sa 413 glasova za, 210 protiv i 29 uzdržanih, preneo je „Brussels Times“.

Reč je o neobavezujućoj parlamentarnoj inicijativi koja sama po sebi ne menja zakonodavstvo EU, već ima za cilj da izvrši pritisak na Evropsku komisiju, koja bi do kraja godine trebalo da predstavi predloge o kvalitetnim radnim mestima.
Izvršna potpredsednica Evropske komisije Roksana Mincatu obavezala se da će na inicijativu zvanično odgovoriti u roku od tri meseca.

Većina država članica EU, uključujući Belgiju, trenutno ta stanja svrstava u bolesti povezane sa radom, a ne u profesionalne bolesti.

Razlikovanje ta dva pojma i priznavanje psihosocijalnih oboljenja kao profesionalnih bolesti moglo bi da poboljša pristup zdravstvenoj zaštiti i naknadama za pogođene radnike.

Prema Evropskoj agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, bolest povezana sa radom jeste svako oboljenje koje je izazvano faktorima na radnom mestu ili koje je zbog njih pogoršano.

U tu kategoriju spadaju i bolesti složenijih uzroka, koje nastaju kombinacijom faktora povezanih sa radom i onih koji nisu povezani sa radnim mestom.

Profesionalna bolest je, međutim, oboljenje čiji je glavni uzrok izloženost fizičkom, organizacionom, hemijskom ili biološkom faktoru rizika, odnosno kombinaciji tih faktora.

Profesionalne bolesti su uglavnom one koje su nacionalnim zakonodavstvom utvrđene kao posledica izloženosti faktorima rizika na radu.

Prema podacima ove evropske agencije, 44 odsto zaposlenih navodi da je izloženo intenzivnom vremenskom pritisku ili prekomernom obimu posla.