Najmanje 27 žena ubijeno od početka godine – zašto žrtve nemaju poverenje u institucije

Kampanja protiv rodno zasnovanog nasilja „16 dana aktivizma“ će do 10. decembra različitim aktivnostima ukazivati na ovu alarmantnu situaciju. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da postoji nepoverenje u institucije i da bi fokus trebalo da bude ne zaštiti žrtve. Bojana Otović Pjanović iz MUP-a poručuje da žrtve ne bi trebalo da se osvrću na pogrešne primere rada institucija u praksi, već da po svaku cenu prijave nasilje.

Vanja Macanović kaže da se Autonomnom ženskom centru (AŽC) često obrate žene koje u institucijama nisu naišle na adekvatan odgovor.

„Kada prijavite nasilje, a dobijete povratnu informaciju u kojoj vam kažu da niste žrtva nasilja, i da vam treba dosta dokaza, to obeshrabruje žene da prijave nasilje. Zabrinjava da, od ukupnog broja žena koje su stradale, samo je u četiri slučaja i ranije bilo prijavljeno nasilje, a kada se posle čitaju novinski članci, onda se vidi da su svi u okolini znali za nasilje“, ističe Macanović.

Bojana Otović Pjanović ističe da je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) otvoreno za saradnju, kritike i sugestije i da veruje da postoje izolovani slučajevi policijskih službenika koji neće adekvatno prepoznati da žena zaista jeste žrtva i da joj je potrebna pomoć i podrška.

„Sigurno je da imamo nultu toleranciju za svakog pojedinca koji bude zanemario slučaj i ne bude preduzeo adekvatne mere i radnje. I nama je zabrinjavajuć broj neprijavljenih slučajeva nasilja i to koliko uopšte kao građani ćutimo na nasilje koje se dešava u našem okruženju“, kaže Otović Pjanović.

Macanović smatra da prijavljivanje nasilja u porodici zavisi od toga kom će se profesionalnom službeniku žrtva obratiti.

„Postoje odlični policijski službenici, ali postoje i propusti u radu tužilaštva ili suda“, kaže Macanović.

Obostrane mere zaštite

Macanović navodi da se tokom 2022. godine udvostručio broj slučajeva uvođenja obostranih hitnih mera i da sudovi i centri za socijalni rad češće izriču mere zaštite žrtvama nasilje na način prema kom su žene faktički dovedene u veći rizik od onog u kom su bile pre nego što traže mere zaštite.

„Kada neko ženi treba da savetuje da odlučno uđe u postupak, da traži zaštitu za sebe, a na kraju ona završi kao da je na isti način ona vršila nasilje prema onome koga je prijavila da vrši nasilje prema njoj, onda ste potpuno razočarani u sistem. I potpuno mi je jasno zašto žene gube poverenje“, ističe Macanović.

Otović Pjanović kaže da je zaključak da žene i građani nisu dovoljno informisani o institucijama koje su žrtvama nasilja na raspolaganju. Ističe da jr, kao osoba koja je radila na terenu, nekada dovedena u situaciju da se izreknu obostrane hitne mere.

„Ja bih ovu priliku iskoristila da podržim sve žene da prijavljuju nasilje, ali i sve građane. I da ne gledaju kroz pogrešne primere u praksi“, navodi Otović Pjanović.

Otović Pjanović navodi da će MUP i dalje sprovoditi i kontrolisati hitne mere, ali da one ništa neće značiti ukoliko potencijalni učinilac nije stabilan i svestan značaja dela koje je uradio.

Macanović ističe da AŽC nije protiv rada sa učiniocima nasilja ali da je činjenica da ne postoje usluge za žrtve nasilja.

„Stalno pričamo kako treba raditi s nasilnicima, a faktički nemate ništa što nudite žrtvi u smislu pomoći i podrške. Kada ste žrtve nasilja, vama je potrebna ozbiljna pomoć i podrška. Izlazak iz nasilja podrazumeva ulazak u sudski postupk koji traje i po deset godina“, kaže Macanović i navodi da društvo nije stavilo akcenat na pružanje pomoći žrtvi.

Otović Pjanović kaže da je izricanje hitnih mera mogućem učiniocu, uz procenu zdravstvenog i mentalnog statusa, sigurno dobar put za zaštitu žrtve nasilja.

Psihičko nasilje

Jedna od tri žene pretrpi fizičko nasilje, a svaka druga i psihičko. Preduzetnica i influenserka Jelena Cvetković je u drugom braku pretrpela psihičko zlostavljanje a u izjavi za RTS kaže da je najteže bilo prepoznati samo nasilje.

„Psihološko nasilje je izuzetno teško dokazivo i potrebne su nekada i godine kako bi žrtva shvatila da se nalazi u zamci manipulatora. Žrtva psihičkog nasilja živi, doslovno, ringišpil emocija, svakodnevno. Od prevelike ljubavi i pažnje do najgorih mogućih uvreda i poniženja. Kada govorimo o nasilju, ne sme postojati bilo kakva vrsta gradacije da li je nešto više ili manje opasno. Sve je podjednako opasno“, zaključuje Cvetković.

Otović Pjanović kaže da je policiji moguće prijaviti i psihičko nasilje, kao i da je bilo slučejva, ali da je dalji postupak dokazivanja, u smislu veštačenja, na tužilaštvu.

„Teško je dokazivo, ali postoje mehanizmi i postoje načini. Veliki broj hitnih mera izrečen je na osnovu psihičkog nasilja. Kao neko ko je radio na terenu neposredno nakon izvršenog nasilja sam mogla da primetim koliko je psihičko nasilje vidljivo na telu, u pogledu, u pokretima, gestikulacijama“, kaže Otović Pjanović.

Macanović navodi, kada je reč o psihičkom zlostavljanju, da je zabluda da oni koji čine psihičko nasilje nisu opasni nasilnici.

„Nije sporno da se za psihičko nasilje izreče hitna mera. Dovoljno je da na toj listi rizika samo bude štiklirano strah žrtve i da bude izrečena hitna mera. Ali, pitanje je šta se dalje dešava i da li su ostali rizici dobro procenjeni. Zato što ljudi ne shvataju da neko ko je ozbiljno psihički nasilan, ono što zovemo kontrolor, da taj ubija“, ističe Macanović.

Fokus u budućnosti

Kampanja protiv rodno zasnovanog nasilja „16 dana aktivizma“ traje do 10. decembra, a Macanović ističe da bi fokus trebalo da bude na tome na koji način se pristupa problemu da se država bavi temom.

„Ispitala bih kako smo došli do toga da mi okrivljamo žrtvu za to što se branila na bilo koji način ili zato što je preduzimala nešto kako bi sebe zaštitila i onda kažemo da je ona na isti način nasilila kao oni koje čine nasilje. To je za mene poražavajuće“, zaključuje Vanja Macanović iz AŽC-a.

Bojana Otović Pjanović iz MUP-a naglašava da bi žene, kao i svi drugi građani, trebalo da veruju institucijama. Navodi, takođe, da nasilje nije privatna stvar i da ga treba prijaviti, a da u slučaju nerazumevanja institucija o tome treba obavestiti vladina tela.