NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen

Dodatno, Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa tri odsto rasta za ovu godinu, zaključeno je na makroekonomskom panelu, koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku Vlade Švedske.

„U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo tri odsto rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje“, rekao je predstavnik MMF u Srbiji Lev Ratnovski, piše u saopštenju NALED-a.

Naveo je da Srbija, kako bi zadržala rast, mora da privuče kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje.

„Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno je digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima“, rekao je Ratnovski.

On je rekao da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.

Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza.

Navedeno je da kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4 odsto, dok je uvoz rastao 7,2 odsto, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.

„Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica, svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je EU naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju privredu pred ozbiljan test izdržljivosti“, rekao je predstavnik NALED-a Aleksandar Simić.

Dodao je da je zato presudno da se obezbede brze i predvidive procedure, ali i snažna institucionalna podrška kompanijama, kako bi Srbija iz tog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu.

Na panelu posebno je bilo reči o padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8 odsto BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra, približno upola manje nego prethodne godine.

Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50 odsto BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko tri odsto BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.

„Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku treba preispitati, jer jačanje nacionalne valute nije racionalno“, rekao je predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi Vladimir Vučković.

„Ekonomski se nalazimo u interesantnom trenutku, digitalizacija se nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti pokrenule su ‘novu industrijsku revoluciju’. Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke“, rekao je partner KPMG-a Uroš Milosavljević.

Naveo je da temu održivosti vidi kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo.

„Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative. U tom kontekstu, očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem“, rekao je Milosavljević.