Nasilje nad ženama svakodnevica – u sopstvenom domu kao na putu za gubilište

U Srbiji je od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno osam žena, dok su česti slučajevi nasilja nad ženama i u porodici.

Poslednji slučaj u kojem se sumnja da je muškarac pretukao vanbračnu suprugu nakon svađe zbog ručka, najnovija je vest u nizu sličnih koje pristižu svakodnevno, navodi RTS.

Nasilnik je u ovom slučaju završio u pritvoru, ali mnogi i ne dobiju zasluženu kaznu, jer se nasilje i dalje retko prijavljuje.

Jednoj od stanarki Sigurne kuće trebalo je četiri godine da smogne snage i prijavi fizičko i psihičko zlostavljanje.

„Okidač je bio do te mere da sam došla pred šlog, psihički. Krenem na posao i znam napamet gde autobus ide, ali moram da pitam svakoga koji autobus ide od Sajma do Novog Beograda, a napamet znam“, rekla je žena čiji identitet iz bezbednosnih razloga nije otkriven.

Fizičko, ali i psihičko zlostavljanje svakodnevica

Istraživanja OEBS-a i Ujedinjenih nacija pokazuju da svaka treća žena u Srbiji doživi fizičko nasilje, a čak svaka druga psihičko.

Upravo takvi oblici nasilja, ali i materijalno i seksualno, u velikom su porastu, upozorava Maja Jovanović iz Nacionalne asocijacije za podršku i borbu protiv nasilja.

„Sve učestalije je psihičko zlostavljanje, koje je ponekada i teže od fizičkog, jer traje mesecima i godinama i ostavlja posledice. Kada neko trpi psihičko nasilje, narušava mu se mentalni sklop, a samim tim i zdravlje. To je nasilje bez modrica“, ističe Jovanovićeva.

Popunjeni kapaciteti Sigurne kuće

I dešava se na mestu koje bi trebalo da bude najbezbednije – u domu.

Kapaciteti Sigurne kuće uvek su popunjeni, ali kažu, to ne znači da nema mesta za neku novu ženu kojoj je potrebno sklonište od nasilnika. Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević ističe da je broj od osam ubijenih žena od početka godina veliki društveni problem.

„Ipak je kraj aprila, dakle, prošlo je samo četiri meseca, što nam govori da će rezultati do kraja godine verovatno biti mnogo gori“, naglašava Stanojevićeva.

Dodatni problem je što žrtve nemaju poverenja u institucije, pa se teško odlučuju da prijave nasilje. Upućeni kažu da okolina i najbliži imaju važnu ulogu u prepoznavanju i sankcionisanju nasilnika.