Ne davimo Beograd, Akcija i Ekološki ustanak pozvali građane da na referendumu zaokruže ‘ne’

Otvorena građanska platforma „Akcija“ i Ekološki ustanak pozvale su građane da 16. januara 2022. godine „stanu u odbranu najvišeg pravnog akta naše države i na referendumu zaokruže ‘ne’ za promenu Ustava Srbije“. Prethodno je na glasanje protiv promena Ustava vezanih za pravosuđe građane pozvao Pokret Ne davimo Beograd.

„Predložene ustavne promene ne dovode do unapređenja pravosuđa, već naprotiv, doprinose većem političkom uticaju i predstavljaju pokušaj Srpske napredne stranke da uspostavi još veću kontrolu i uticaj nad sudstvom“, navodi se u saopštenju „Akcije“ i Ekološkog ustanka.

U saopštenju se dodaje da su „Venecijanska komisija i poslanci Evropskog parlamenta ukazali na to da su predložene promene samo šminka koja suštinski ne menja ništa i ne smanjuje uticaj vlasti na pravosuđe“, kao i da je akt o promeni Ustava izglasala jednostranačka Skupšina, bez šire javne rasprave.

„Svega osam odsto građana Srbije zna na šta se odnose predložene promene, što je za ovako bitnu temu skandalozno mali procenat, za šta je odgovorna isključivo vlast, koja izmenu najvišeg pravnog akta države pokušava da izvede spinovanjem i iza kulisa. Ovakve promene i svakodnevno kršenje Ustava pokazuju da njima uopšte nije stalo do građana, do države, do zakona i vladavine prava“, navodi se u saopštenju.

Da na referendumu zakazanom za 16. januar glasaju protiv promena Ustava vezanih za pravosuđe, jer su, kako je navedeno, nedovoljne i loše građane je pozvao i Pokret “Ne davimo Beograd”.

„Usvajanjem predloženih promena će politički uticaj na pravosuđe biti nastavljen i neće biti omogućeno da zakoni važe za sve“, rekao je Radomir Lazović iz tog pokreta, uz ocenu da je bojkot referenduma tehnički besmislen.

Lazović je izjavio da se promene odnose na visoke savete sudstva i tužilaca, ali ne rešavaju problem uticaja političke većine na njihov sastav.

„Akt o promeni Ustava je usvojio jednostranački parlament, izostala je rasprava o promenama, većini građana nije jasno o čemu treba da glasaju. Promenom Ustava će Srpska napredna stranka dobiti više kontrole nad našim životima, više prilika da krade javna sredstva, plagira diplome, seče šume koliko želi, ignoriše zagađenje vazduha“, rekao je Lazović.

On je izjavio da vladajući SNS planira da sistemski ugradi nepravdu u najviši pravni akt.

Prema rečima Biljane Đorđević, samo osam odsto građana zna o čemu se radi u promenama Ustava.

Biljana Đorđević je navela da je Republička izborna komisija građanima uputila obaveštenje u kojem agituje da glasaju za promene Ustava, umesto da ih informiše o argumentima za i protiv i pozove da izađu na birališta.

„Predloženim promenama se formalno izbor sudija i tužilaca izmešta iz parlamenta, ali se politizacija pravosuđa nastavlja na druge načine“, ocenila je Biljana Đorđević.

Prema njenim rečima, predloženo je da se sadašnje rešenje o zabrani svakog uticaja na sudije promeni u “neprimereni uticaj“.

„Ko će odrediti da li su uvrede šefa države i poslanika neprimeren uticaj?“, upitala je Biljana Đorđević.

Ona je navela da je javna rasprava izostala, mada predložene promene utiču na prava građana, a ne samo na status sudija i tužilaca.

U članicama Evropske unije se temeljno razgovara o promenama Ustava i o tome se građani obaveštavaju, izjavila je Biljana Đorđević, uz konstataciju da usvajanje promena Ustava Srbije ne znači da će time biti ispunjeni uslovi za depolitizaciju pravosuđa.

Đorđe Pavićević je rekao da vlast želi da se promenama stekne utisak da je nešto suštinski urađeno u procesu pridruženja EU.

„Važno je informisati građane o čemu se radi, pošto neće osetiti nikakav boljitak od tih promena“, ocenio je Pavićević.

Otvorena građanska platforma „Akcija“ i Ekološki ustanak pozvale su građane da 16. januara 2022. godine „stanu u odbranu najvišeg pravnog akta naše države i na referendumu zaokruže ‘ne’ za promenu Ustava Srbije“. Prethodno je na glasanje protiv promena Ustava vezanih za pravosuđe građane pozvao Pokret Ne davimo Beograd.