• Neću žvaku, hoću kusur: Kako trgovinski lanci izbegavaju poreski prestup zbog cena u parama i viška u kasi

    Za konobare je to tanak led na kom se malo-malo okliznu. Strogo formalno, slično bi moglo da važi i za trgovce. Koji dinar viška u kasi svakog dana preti svima koji barataju gotovinom.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Neću žvaku, hoću kusur: Kako trgovinski lanci izbegavaju poreski prestup zbog cena u parama i viška u kasi
    Foto: Pixabay

    Iz opticaja, kasa i novčanika sitne kovanice, apoeni manji od jednog dinara, iščezli su sa poslednjim danom 2017. godine. I dalje opstaju u cenama u trgovinama i to, reklo bi se, u baš svakoj. Pare su i na računima za struju, telefon, vodu… Forbes Srbija je zanimalo da li kusur koji ne mogu da vrate, trgovce „svađa“ sa poreznicima.

    A povod za eventualno kažnjavanje trgovaca bi bio Član 131 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Više novca u kasi se zapravo tumači kao izbegavanje izdavanja računa i evidencije prometa.

    „U toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti ako utvrdi da se, između ostalog, promet od prodaje roba ili pružanja usluga ne registruje preko fiskalne kase, elektronskog fiskalnog uređaja ili na drugi propisani način“, navodi se u Zakonu.

    Tolerantni na zaokruživanje

    Kako veliki trgovinski lanci u Srbiji izlaze na kraj sa ovim problemom, jer je neminovno, zbog cena izraženih u parama, da svakog momenta nemaju potpuno slaganje računa sa stanjem u kasi.

    „Narodna banka Srbije je pri povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od jedna, pet, 10 i 50 para donela odluku o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu“, odgovorili su iz jednog trgovinskog lanca. „Iznos od jedne do 50 para se zaokružuje na nula para, a od 51 do 99 para na jedan dinar. Time je NBS definisala zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok je u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje moguće izvršiti iskazivanjem cena i plaćanjem u parama“.

    Iako je zaokruživanje dogovoreno, matematika kaže da će, na primer, posle 100 kupaca kojima je iznos sravnjen na nula dinara, u kasi biti višak od 10 do 50 dinara – najmanje. U trgovinskom lancu, međutim, tvrde da nemaju problema sa inspektorima.

    Plaćaju porez na viškove

    „Prilikom inspekcijskog nadzora stanje u blagajnama mora odgovarati stanju o izvršenom platnom prometu, uz mogućnost minimalnog odstupanja u smislu manjka ili viška, a koji je u skladu sa brojem izdatih računa i odlukom o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu“, odgovaraju u ovom trgovinskom lancu.

    Pravilo zaokruživanja koje je postavila Narodna banka Srbije važi za sve učesnike na tržištu. U drugom trgovinskom lancu potvrđuju da se dešavaju neslaganja i oni na taj iznos plaćaju porez.

    „I u ovoj oblasti postupamo isključivo prema zakonskim odredbama Republike Srbije“, kažu u trgovinskom lancu. „Dakle, prilikom gotovinskog plaćanja na našoj kasi iznosi se zaokružuju na više, ali i na niže, po navedenom principu. U situaciji kada dođe do odstupanja u preseku stanja kase, za slučajeve kada se ostvari višak, naša kompanija plaća porez na viškove – PDV. S tim u vezi, do sada nismo imali bilo kakve upite ili nejasnoće u radu sa poreskim inspektorima“.

    Ugostitelji, međutim, sa viškom kubure pre svega zbog bakšiša. Poreznici u njihovom slučaju nisu toliko tolerantni.

    „Evo sada imam jednog klijenta koji je zatvoren zbog bakšiša“, kaže poreski savetnik Đerđ Pap. „Kod konobara u novčaniku je nađen višak. On je objašnjavao da je reč o bakšišu, ali ne pomaže. Istina je da uvek sve zavisi od inspektora, ali bi većina poreskih inspektora tako postupila. Verujem i po pitanju viška u kasi u prodavnicama, iako nema propisa koji bi to regulisao. Zakonodavac nije predvideo bakšiš. Pisao sam žalbu drugostepenom organu i gajio nadu da će pokazati više širine i razumevanja, ali nije tako ispalo. Odgovor sudije je bio da bakšiš nije predviđen zakonom i žalba nije prihvaćena“.

    Kazna jača od prekršaja

    Preduzetnici raznih delatnosti godinama unazad apeluju na Poresku upravu da zatvaranje objekata bude krajnja mera. U slučaju viška, međutim, ona se skoro podrazumeva. I u Vodiču za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru iz 2015. godine, stoji da kazna treba da bude srazmerna prekršaju.

    „Karakteristično je i izricanje zabrane vršenja delatnosti (zabrane rada) preduzetnicima (preduzetničkim radnjama), zbog pronalaska viška novca u kasi u iznosu od par stotina dinara ili čak manjem od 100 dinara, primenom ovlašćenja poreskog inspektora iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji“, navodi se u Vodiču. „Istina je da se ovde radi o neevidentiranom prometu, međutim, cilj propisivanja mere zabrane vršenja delatnosti nije bio da se ta mera izriče uvek kada se u kontroli nađe neki propust, ma kako mala vrednost utvrđenog iznosa bila, nego je cilj ove pravne norme da se ova mera izriče za ozbiljnije povrede zakona i ozbiljnije poreske rizike“.

    Praksa se, izgleda, nije mnogo promenila. Zabrana delatnosti i dalje je najčešča sankcija za ovaj propust.

    „Nemam mnogo takvih klijenata, ali čujem da Poreska uprava ne odustaje od stare prakse“, kaže Pap. „Tri su vrste nepravilnosti zbog kojih se najčešće zatvara objekat. To su neuplaćivanje dnevnog pazara, neprijavljivanje radnika i neevidentiranje prometa akcizne robe. Kad neko zakasni sa dnevnim pazarom, nema velike društvene opasnosti i štete. On ga je prijavio, on će ga uplatiti svakako. Akcizna roba je druga priča. To je važan izvor prihoda za državu. Kod radnika je jedno ako računovođa tog dana nije stigao da ga prijavi, a druga ako je to način poslovanja. Ni kada sam radio u Poreskoj upravi se nisam zalagao da se u svim prilikama pribegava zatvaranju“.

    Iako praksa, prema odgovorima trgovaca koji su se odazvali na naša pitanja, govori da nisu na meti inspektora, svako neslaganje bi moglo da ih dovede u problem.

    „Pojedini trgovci, kako kažu, taj višak evidentiraju kao neku vrstu prihoda“, dodaje Pap. „Na primer, kada firma ubaci neki novac na konto pozajmice, a onda vremenom shvati da taj novac neće tako koristiti, ona ga proknjiži i to se zove oprihodovanje. Nešto što faktički nije prihod. Na primer, pozajmica koja ne mora da se vrati. Tako i trgovac po računima ima prihod od 100 dinara, ali u kasi ima 105 dinara. On tih pet dinara mora da oprihoduje“.

    A ako se vratimo na Vodič koji prati Zakon o inspekcijskom nadzoru već devet godina, više je razloga za tolerantan odnos prema sitnom prekoračenju.

    „U slučaju kada inspektor nađe nizak iznos viška novca u kasi i pod okolnostima koje upućuju na to da je u pitanju običan propust, izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti je suprotna citiranim zakonskim odredbama i pravilima, posebno upravnom pravilu da se prema nadziranom subjektu – poreskom obvezniku primenjuje mera predviđena propisom koja je za njega povoljnija, ako se takvom merom postiže cilj zakona“, poručuje se inspektorima.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Počinje prvi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu

    Prvi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu počinje u sredu 19. juna prijavljivanjem kandidata, a završava se poslednjim danom upisa primljenih 12. jula. Na 107 studijskih programa za […]

    31. Festival evropskog filma Palić od 20. do 26. jula

    31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda više […]