Neki gastarbajteri više nisu „gastarbajteri“ – sada imaju dva doma
Ni gastarbajteri nisu što su nekada bili. Državljani Srbije u inostranstvu više i ne pristaju na taj naziv, a i žive drugačije od onih koji su u potrazi za poslom otišli iz nekadašnje Jugoslavije. Od 1968. godine i dogovora Tita i tadašnjeg šefa diplomatije Vilija Branta na privremeni rad u zapadnu Nemačku, do raspada SFRJ, otišlo je gotovo tri miliona, uglavnom seljaka i radnika. Otišli su privremeno – ostali decenijama.
Podeli vest:
Sudbine gasterbajtera od najstarije do najmlađe generacije
Slična je priča većine potomaka nekadašnjih gastarbajtera.
U letnjim kolonama na Horgošu sve je manje naših građana na privremenom radu u inostranstvu koji se odlučuju da odmor provedu u domovini.
Čini se da druga i treća generacija naših gastarbajtera nije toliko motivisna kao ranije da svaki slobodan vikend na zapadu provede sa rodbinom u Srbiji.
Ipak, letnje gužve opstaju jer su tu turski i bugarski državljani koji u automobilima iskoriste svaki slobodan prostor da ponesu stvari za pokućstvo i poklone za prijatelje i rodbinu.
Razlike gasterbajtera tražiti u ekonomskim odnosima
Ekonomista Nenad Jeftović kaže da odnose koji se dešavaju između te treće generacije tadašnjih „gastarbajtera“ i sadašnje matice Srbije, pre svega treba tražiti u nekim ekonomskim odnosima – „ali ne bi trebalo više igrati na tu kartu emocija, pogotovo u vezanosti za svoj rodni kraj“.
Prva generacija migranata odlazila je s koferima punim snova – da zarade novac, sagrade kuću i da se jednog dana vrate. Dolazili bi za praznike punih kofera i džepova.
Skupoceni automobili, nameštaj, prvi portabl televizori zahvaljujući njima stizali su i do sela koja još nisu imala ni struju.
Do Titove smrti, štednja srpskih gastarbajtera u Nemačkoj, u jugoslovenskim bankama iznosila je oko 20 milijardi dinara.
Od doznaka koje su slali njihova rodbina mogla je lepo da živi.
Jeftović kaže da nikada od tih iseljenika nismo dobili prenos tehnologije iz razvijene zapadne Evrope ka nama – „prosto, oni nisu imali ni sposobnosti, ali ni sistem ih nije podsticao na to“.
Prva generacija gastarbajtera uglavnom se vratila. Svaka naredna meša srpski i jezik zemlje u kojoj je rođena, retko navraćaju u velelepne vile opustele svedoke mukotrpnog rada i neispunjenih snova svojih predaka.
Podeli vest:
