Neko gladuje, neko baca hranu – može li ukidanje PDV-a na donacije da usmeri viškove tamo gde treba
Trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, ili oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću, dok istovremno mnogo ljudi gladuje. Deo od tih bačenih 700 milijardi evra, baci se i u Srbiji, umesto da se preda onima kojima je potrebna pomoć. Zato je Skupštini Srbije dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama.
Podeli vest:
Baciti ili pokloniti hranu? Nije malo onih koji se odlučuju za prvo. Zvanično, u Srbiji se za 365 dana baci između 770.000 i 900.000 tona hrane. Možda bi količinu smanjilo smanjenje PDV-a na poklonjenu hranu.
„Time će se oni podstaći da doniraju više hrane jer se sada više isplati da hranu unište nego da je daju. S druge strane, postoji velika potreba za time, kapaciteti narodne kuhinje prosto nisu dovoljni kao što nije dovoljna ni pokrivenost našeg stanovništva socijalnom pomoći“, ističe Milica Marušić Jablanović, poslanica Ekološkog ustanka, koji je i podnosilac predloga za dopunu Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim bi se ukinulo plaćanje PDV-a za poklonjene viškove hrane.
Oni koji hranu prikupljaju računaju: u prošloj godini bilo je oko 400 tona. U ovoj godini, već su na tom obimu.
„Zahvaljujući našim donatorima koje imamo mnogo i sa kojima sarađujemo, oni nam dovoze njihovu donaciju – hranu do našeg skladišta, a onda mi zajedno sa našim partnerskim udruženjima iz našeg magacina dalje distribuiramo, gde pola (troškova) snosi donator tokom dovoza, a onda ostalo je na našim partnerskim udruženjima“, objašnjava Srđan Budimčić iz Banke hrane za RTS.
Ekonomska računica
Pi-ar menadžerka jednog od najvećih domaćih trgovnskih lanaca Milica Popović napominje da kompanija u kojoj radi već devet godina pomaže banke hrane u Srbiji svakodnevnim donacijama voća i povrća.
„Od prošle godine uključili smo u donacije i ostale kategorije viškova hrane i samo tokom 2023. godine donirali smo 918 tona hrane korisnicima banaka hrane i građanima direktno“, precizira Popovićeva.
Ekonomska računica, na osnovu analize iz 2020. godine, pokazuje da bi se smanjenjem PDV-a prihod u državnu kasu smanjio za oko 25 miliona dinara, ali da bi se povećala vrednost donirane hrane za oko 160 miliona dinara.
„Ovakva mera nije nešto što je novo za Srbiju, u vieš od 20 zemalja EU ovakva mera je već usvojena. Postoje ograničenja da bi se sprečile zloupotrebe, na primer da se hrana može donirati samo registrovanim insitutcijama kao što su Banke hrane, Crveni krst, Narodne kuhinje i slični entiteti i da to može biti određenog nivoa ukupnog prometa – 2 do 5 posto. Najnovije u okolini se dogodilo u Bosni gde je prošle godine ukinut PDV na doniranu hranu pred istekom roka trajanja“, kaže ekonomista Mihajlo Gajić.
Evropa je podeljena po pitanju tog poreza – plaća se na primer u Austriji, Rumuniji, Švajcarskoj, a ne plaća u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj.
Podeli vest:
