Nema ukidanja penala za prevremenu penziju, živi se duže
Podeli vest:
Država je zakonom pružila mogućnost svima koji su naporno radili da odu u prevremenu starosnu penziju, ali im je i ako se za nju odluče oduzela 0,34 odsto mesečno od onoga što bi imali da su dočekali „punu“ penziju.
„Danas“ piše da je od prošlog leta Savez samostalnih sindikata naročito bio glasan kada je tražio da se svima koji su otišli u prevremenu starosnu penziju ukinu „kazneni poeni“ nakon što napune 65 godina. Iako je bilo nagoveštaja da bi država mogla da izađe u susret sindikalnim zahtevima, sve je izvesnije da od toga neće biti ništa.
Prema računici PIO fonda, izdaci u slučaju ukidanja ovih penala bili bi težak teret za državni budžet. Tako je krajem prošle godine na spisku onih koji su se odlučili za odlazak u penziju pre nego što su ispunili uslov za odlazak u punu starosnu (u slučaju muškaraca 65 godina, kod žena je to sada 62,5 godina) bilo nekih 28.000 ljudi.
Međutim, prema podacima PIO fonda u koje je „Danas“ imao uvid, početkom jula ove godine broj korisnika ove penzije bio je veći od 43.100, na osnovu čega je ovaj fond napravio i finansijski okvir za narednih osam godina.
Umesto sadašnjih 350 miliona dinara koliko državu koštaju sadašnji pre vremena penzionisani penzioneri, u narednoj bi taj trošak, ukoliko bi država odlučila da ukine „penale“, mogao da bude veći od 545 miliona dinara. PIO fond je napravio i projekciju za naredne godine, tako bi ukidanjem ove odredbe, trošak PIO fonda bio povećan u 2021. na 900 miliona dinara, da bi do 2027. narastao do dve milijarde dinara.
Uprkos svemu, predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović za „Danas“ kaže da neće odustati od tog predloga iako država za sada tvrdi da nema mogućnosti da to uradi.
„Ne odustajemo, jer ljudi prosto nisu fizički u stanju da rade, naročito kada se radi o realnom sektoru. Posebna priča su oni ljudi koji su u prevremenu penziju morali da odu zato što su bili proglašeni tehnološkim viškom, znači nisu birali sami. Ovom odredbom oni su dodatno kažnjeni„, ističe Orbović.
On kaže da od države ne dobijaju pozitivne odgovore na ovaj predlog i da je obrazloženje koje su dobili na sednicima SES-a to da je životni vek u Srbiji produžen, te da budžet to ne može da izdrži. Samostalni sindikat će nastaviti da insistira na ukidanju tih penala jer, kako kaže Orbović, sa svih strana dobijaju pozitivne reakcije ljudi koji govore da je to „nekorektno“.
Mišljenje Fiskalnog saveta odranije je poznato, a njegov član, ekonomista Nikola Altiparmakov za beogradski list kaže da je taj predlog fiskalno neodrživ i nepravedan. On podseća i na to da se istorija ponavlja i da sindikati kada razmišljaju o ovakvim stvarima treba da pogledaju malo i u istoriju.
„Odredba koja je uvedena u Zakon iz 2014. je slična, gotovo identična onoj koju smo imali i u zakonu iz 1964. Tada su penali bili nekih četiri odsto na godišnjem nivou. Šta se onda desilo osamdesetih? Došlo je do društveno-političkih previranja i sindikati su tražili ukidanje tih penala. Nije to tada bio jedini neosnovani zahtev, bilo ih je još nekoliko poput visoke indeksacije penzije, ali pogledajte šta se desilo posle krajem osamdesetih i devedesetih. Došlo je do urušavanja sistema javnih finansija. Mislim da sindikati treba da se zapitaju da li bi efekat bio i sada mnogo drugačiji„, napominje Altiparmakov.
Objašnjenje sindikata da su pojedini ljudi mimo svoje volje morali da odu u prevremene starosne penzije za Altiparmakova nije prihvatljivo.
„Imate mogućnost odlaska, znači niko vas ne tera da odete u penziju. Makedonci, na primer, nemaju ni tu mogućnost. Dok smo razgovarali na ovu temu, bilo je priča da se kaže koliko je zaista tih ljudi koji nisu svojom voljom otišli, ali nismo dobili precizne podatke o tome. Neko ko je tri ili četiri godine bio van tržišta rada teško može da se računa u ovu kategoriju„, kaže Altiparmakov.
On napominje da sličan sistem postoji u svim razvijenim zemljama.
„Nema tu nikakve alhemije, ako uvedete jednom delu privilegije, trošak snose svi ostali„, naglašava Altiparmakov.
Kada može da se ide u prevremenu penziju
Muškarci koji ove godine pune 65 godina mogu da idu u starosnu penziju, dok je ženama potrebno da imaju najmanje 62 godine i šest meseci života i minimum 15 godina staža. Međutim, ženama koje žele u prevremenu starosnu penziju treba 38 godina i šest meseci staža i najmanje 57 godina života. Muškarci koji u 2019. žele da odu u prevremenu penziju moraju da imaju 40 godina staža i minimum 57 godina i osam meseci života.
Država je zakonom pružila mogućnost svima koji su naporno radili da odu u prevremenu starosnu penziju, ali im je i ako se za nju odluče oduzela 0,34 odsto mesečno od onoga što bi imali da su dočekali „punu“ penziju.
Podeli vest:
