Nikad manja razlika u ceni između autogasa i benzina

Nikada ranije nije bila ovako mala razlika u ceni između benzina i autogasa koji je sada preko 100 dinara.

 

Razlozi za toliko poskupljenje autogasa su drastično povećanje cena energenata na svetskom tržištu i akcize koje su u poslednjih 10 godina povećane dva i po puta, kaže zamenik predsednika Udruženja za TNG Ivan Brajović.

 

„Autogas je od januara ove godine poskupeo za 29 dinara u apsolutnom iznosu sa PDV-om i akcizom i sa cene od 72,5 dinara po litru 1. januara danas stigao do cene od 102 do 103 dinara po litru na benzinskim stanicama, što je nezabeleženo povećanje„, rekao je Brajović za Tanjug.

 

Naglasio je da je nagli skok cena energenata na svetskom tržištu sa 85 odsto uticao na povećanje maloprodajne cene tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji ove godine.

 

„TNG se dobija iz dva izvora, iz naftne prerade i iz gasne prerade. Poznato vam je kako je gasna kriza drmala Evropu, pa je TNG kao bočni proizovd gasne prerade, tačnije kao proizvod gasa rastvorenog u nafti, gasnog kondenzata i prirodnog gasa, poskupeo u ekvivalentnoj meri. Rasla je i cena nafte, a s obzirom na to da prerada nafte čini 35 odsto globalne proizvodnje TNG-a, to je bio drugi faktor povećanja cene„, objasnio je Brajović.

 

On je dodao kako se Srbija svrstava u zemlje uvoznice ovog energenta, jer iako smo relativno ozbiljan proizvođač sa oko 105.000 tona godišnje, ostatak do pune potrošnje koja se procenjuje na 155.000 tona, to jest 50.000 tona se uvozi.

 

„To je glavni razlog zbog koga je svetska energetska kriza uticala na nas, jer su berzanske cene TNG-a ove godine imale dramatična rast sa 398 dolara po toni početkom godine na 861 dolar koliko je iznosila 16. novembra. Drugi spoljni činilac je smanjenje isporuka TNG-a iz Rusije, koja je značajan snabdevač Evrope, za gotovo 18 odsto i iz Zapadne i Istočne Evrope, gde su neke rafinerije konzervirane ili zatvorene„, rekao je Brajović.

 

Ocenio je da fiskalna zahvatanja države nisu ove godine bila značajan faktor povećanja cene ovog ekološkog goriva.

 

„Imali smo povećanje akcize sa 44,59 na 45,17 dinara i posledično povećanje PDV-a na tu osnovicu. Ove godine fiskalna pomeranja nisu bila velika, ali sistemski, 10 godina unazad, ona su uticala na to da TNG od proizvoda koji je 2011. beležio potrošnju od 400.000 tona padne 2021. na 155.000 tona. Naime, samo akciza je povećana sa tadašnjih 17,90 dinara po kilogramu na 45,17 dinara koliko iznosi danas„, naglasio je Brajović.

 

On je naveo da su akcize u Evropi na ovu vrstu goriva minimalne i da svi moraju da ih poštuju, kako se ne bi na račun niže cene derivata veštački indukovala konkurentnost privrede.

 

„Taj minimalni iznos akciza u Evropi je znatno niži od iznosa u Srbiji, a u slučaju TNG-a čak trostruko. Minimalni iznos akcize preveden u dinare danas je 150 dolara po toni, a srpski je 435 dolara po toni„, kaže Brajović.

 

Dodaje da su efekti takvih cena na potrošnju razorni.

 

„Upravo zbog najvećih državnih zahvatanja (akcize, PDV, naknada obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje tamo gde postoji), koja su u Srbiji za 54 odsto veća od evropskih, potrošnja u Srbiji prethodnih godina pada po stopi do 8,5 do 11 odsto godišnje, pa je tako i stigla sa 400.000 tona kada smo bili prvaci u regionu na 155.000 tona u 2020. a možda čak i manje„, izričit je Brajović.

 

Podsetio je da TNG kao alternativno gorivo donosi različite ekološke koristi, jer manje zagađuje okolinu i sprečava efekat staklene bašte, zbog čega je u svetu poželjan kao gorivo.

 

Brajović kaže da firme članice Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), čiji je Udruženje za TNG kolektivni član, smatraju da je nužna brza reakcija i smanjenje akciza, jer bi donela osim ekološke i ekonomsku korist.

 

„Za TNG je vezana kategorija platežno manje sposobnog građanstva, koje je ugradilo gasne module u vozila i sada nema više ekonomsko opravdanje da ga koristi. Kada bi mu se cena dovela na razuman nivo, vlasnici automobila iz kategorije socijalno ugroženih slojeva stanovništva bi dobili troškovno prihvatljivije gorivo za svoje kućne budžete„, rekao je Brajović Tanjugu.

 

Naveo je da prema projekciji UNKS-a u slučaju da akciza na autogas bude prepolovljena, republički budžet bi bio uskraćen za oko 4,5 milijarde dinara, što je moguće nadomestiti na drugi način.

 

„To bi se moglo nadoknaditi povećanjem akcize na druga goriva koja tu akcizu iziskuju kao što je komprimovani prirodni gas (CNG) koji ima nultu akcizu i poresku stopu od 10 odsto, za razliku od TNG-a koji ima akcizu 45,17 dinara i porez od 20 procenata. Takav potez bi mogao da bude posmatran kao ulaganje države u podizanje ekološkog nivoa, koji je objektivno svima bitan„, smatra Brajović.

 

Rekao je da su UNKS, Udruženje za TNG i Udruženje servisera u prethodnim periodu pokretali takve incijative, ali da na njih nije bilo odziva.

 

„Međutim, na poslednju inicijativu koja je pokrenuta bilo je pozitivnih odgovora resornih ministarstava ekologije, finansija i energetike i očekujemo da će to pitanje da se aktivno razmatra narednih meseci„, rekao je Brajović.

 

On je izneo očkivanje da će uz temeljlni pristup problemu sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog stanovišta moglo da se dođe do „renesanse“ upotrebe TNG-a kao goriva za automobile.

 

„Neće se potrošnja nikada vratiti na 400.000 tona, ali postoje svi uslovi, sjajna infrastruktura u koju je ulagano 20 godina, da se vrlo brzo povrati promet, a da se ne obezvrede investicije koje se procenjuju na 200 miliona dolara u gasne module na 1.440 benzinskih stanica, skladišta, autocisterne i ostalu opremu„, naglasio je Brajović.