Novac od doznaka troši se najčešće na hranu i račune

Tokom prošle godine u našu zemlju je, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), po ovom osnovu pristiglo 4,99 milijardi evra, a samo u prvih devet meseci 3,76 milijardi evra, što je približno sumi iz prethodne godine. Podaci o geografskoj strukturi pokazuju da je najviše novca stiglo iz Nemačke, 26 odsto, Švajcarske, 13 odsto, Austrije, devet procenata, zatim iz Francuske šest, koliko je stiglo i iz Hrvatske. To su sve zemlje iz kojih tradicionalno već godinama stiže najviše doznaka u Srbiju.

– Priliv deviza iz inostranstva po osnovu doznaka je godinama na relativno stabilnom nivou od oko šest do osam odsto bruto domaćeg proizvoda. Određene fluktuacije u pojedinim godinama su bile posledica i ekonomskih dešavanja iz zemalja iz kojih dolaze, a u uslovima geopolitičkih tenzija i povišenih inflatornih pritisaka prilivi po ovom osnovu su, nominalno posmatrano, veći – kažu iz NBS za Politiku.

Centralna banka koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i koja obuhvata doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.

Prema poslednjim podacima evropske statistike u zemlje zapadnog Balkana stižu višestruko veće doznake nego u članice EU u odnosu na BDP.

Podaci za prošlu godinu pokazuju da su doznake koje su stigle u Srbiju bile na nivou od 6,1 odsto BDP-a, u Bosnu i Hercegovinu 7,2 odsto, Albaniju 5,4 odsto, Crnu Goru 4,8 odsto, Severnu Makedoniju 2,2, a samo na Kosovo 13,4 odsto BDP-a.

– U EU su doznake veće od jednog procenta BDP-a zabeležene jedino u Hrvatskoj (2,9 odsto), Bugarskoj (1,5 odsto), Portugalu (1,3 odsto) i Rumuniji (1,1 odsto). Pri slanju doznaka na Balkan, svake godine se izgubi pola milijarde evra. Građani EU su u 2023. poslali ukupno 50,9 milijardi evra u zemlje koje nisu članice unije, osam odsto više nego godinu dana ranije. S druge strane, priliv doznaka u EU bio je 13,9 milijardi evra, četiri odsto veći nego 2022. Godine – navodi se u izveštaju statistike.

Oni napominju da su u devet članica EU prilivi doznaka nadmašili odlive novca.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da doznake mnogo znače, ali podatak da su one i dalje veće od stranih investicija pokazuje da smo i dalje društvo koje je na nižem ekonomskom nivou u odnosu na EU, ako se poredimo sa njima.

– Bez ovog novca i budžetski deficit bi sigurno bio veći. Većina tog novca se na nešto potroši, uglavnom na najosnovnije potrepštine, hranu i račune, dok petina ode na porez. Doznake uglavnom dobijaju mladi čiji su članovi porodice u inostranstvu, kao i penzioneri. Suština je da i dalje zavisimo od tog novca, što se posebno osetilo u vreme korone, kada je vrednost doznaka opala za četvrtinu – kaže Rajić.

On smatra da će se na duži rok prihodi od doznaka smanjiti zbog smanjenog prirodnog priraštaja i velikih migracija u inostranstvo. Zato bi, kako kaže, više trebalo da se radi na podizanju privrede, dok prilive od doznaka ne treba uzimati zdravo za gotovo.