Novčane nagrade: Zašto se nauka i umetnost u Srbiji ne tretiraju kao sport?
Iznose koji su naši sportisti zasluženo osvojili, prosečni srpski građani mogu samo da sanjaju. Predviđene nagrade veze nemaju sa domaćom ekonomijom, te se uvek nakon slavlja pokrene i niz pitanja, da li Srbija to može da priušti i zašto se druge oblasti ne tretiraju kao sport?
Podeli vest:
Prvi primer, uvek su učenici koji postižu izvanredna dostignuća na međunarodnim naučnim olimpijadama. A ima ih mnogo.
Predsednica Unije sindikata škola Beograd, Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da se, osim nekog teksta u novinama ili prigodne prilike kad ih predsednik primi, ne govori o adekvatnim nagradama za njihova postignuća.
„Te nagrade bi barem trebalo da budu stimulišuće, da oni ostanu da se školu u Srbiji i da kasnije žive i rade tu. Mi ni ne znamo šta se sa njima dešava, nekako su ispod rdara interesovanja”, kaže Romandić Petrović.
Dodaje da nagrađivanje sportista uvek ode u pravcu reklamiranja sporta u svrhu nečije politike.
„Kod nas je sve postavljeno tako da svi hoće da se očešu o nečiji uspeh”, kaže Romandić Petrović.
Zašto ne važi isti princip?
Sagovornica „Vremena” naglašava da joj nije žao što sportisti koji su postigli rezultate dobijaju te nagrade, ali pošto nisu usaglašene sa našom ekonomijom, nekako nas teraju da se međusobno upoređujemo.
„To nije suština. Sportisti se čitavog života spremaju za ovakva dostignuća i niko ne spori da treba da budu nagrađeni jer i oni reprezentuju zemlju.
Ali, zašto se isti princip ne primenjuje i za druge oblasti, to je pitanje za nadležne”, kaže Romandić Petrović.
Dodaje da koliko kod mi govorili da smo ekonomski jaki, mi smo u suštini siromašna zemlja, koja nema novca za kamen temeljac, obrazovni sistem i ulaganje u mlade.
Zaključuje i da država koja ne ulaže u obrazovanje ne može ničemu da se nada.
Podeli vest:
