Iznose koji su naši sportisti zasluženo osvojili, prosečni srpski građani mogu samo da sanjaju. Predviđene nagrade veze nemaju sa domaćom ekonomijom, te se uvek nakon slavlja pokrene i niz pitanja, da li Srbija to može da priušti i zašto se druge oblasti ne tretiraju kao sport?
Autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zorica Mršević rekla je da danas počinje primena odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na primenu obaveznosti rodno senzitivnog jezika u medijima, kao i oblasti obrazovanja i nauke, gde će u slučaju kršenja te obaveze biti propisane kaznene odredbe.
Šta su klimatske promene i kako da ih najbolje približimo mladim naraštajima? Kako da pravilno recikliramo? Šta je naš ekološki otisak, a šta je ekološki otisak našeg grada i kako da ih umanjimo? Koliko kiseonika proizvode biljke? Zašto je bitan biodiverzitet? Odgovore na ove i mnoge druge zelene teme saznaćemo zajedno na trećem Naučnom pikniku 17. i 18. maja u Beogradu.
Tim naučnika Univerziteta u Amsterdamu predstavio je rane nalaze uspešnog uklanjanja HIV virusa iz zaraženih ćelija koristeći tehniku genetičkog inženjeringa CRISPR.
Ove nedelje istraživačima u Srbiji treba da legne uvećana januarska plata. Očekuju znatno više novca nego što su do sada primali, jer je od Nove godine prvi put počela primena koeficijenata za plate u nauci.
Vest da je prvi put ugrađen čip u mozak čoveka, izazvala je brojne reakcije. Neki u tome vide prednost za pacijente, a neki strahuju. Za sada se koristi da pomogne pacijentima sa amiotrofičnom laternalnom sklerozom i kvadriplegijom.
Da li ste logičan, precizan mislilac ili biste rekli da ste više kreativna umetnička duša? Ako ste u prvoj grupi, verovatno vam je u nekom trenutku neko rekao da ste osoba sa razvijenijom levom hemisferom mozga, a ako ste u drugoj, sa desnom. Međutim, nauka tvrdi da je ova klasifikacija mit.
Prvi nespretni pokušaj puzanja, prvi osećaj čvrste hrane, čak i prvi zagrljaj u naručju vaše majke. Možda ih se ne sećamo, ali istraživanja na pacovima pokazuju da naš mozak i dalje čuva ova sećanja.
Kod većine životinja je vrlo lako razlikovati glavu od tela, ali to nije slučaj kod morskih zvezda. Ova životinjica ima pet identičnih krakova sa slojem „cevastih nožica“ pomoću kojih se kreće po morskom dnu, zbog čega su se biolozi pitali ima li morska zvezda prednji i zadnji kraj, i ima li uopšte glavu.
Kroz jubilarni 15. konkurs programa „Zajednici zajedno”, koji je kompanija „Naftna industrija Srbije posvetila obrazovanju i nauci, sa 16,5 miliona dinara podržano je osam pančevačkih škola.
