Novina za đake pred početak školske godine: Šta donosi novi program o vrlini – jedan čas nedeljno, nema testova i ocena

Približava se početak školske godine, a jedna od novina koja čeka osnovce je novi izborni program „Vrlina i vrednosti kao životni kompas“, koji je namenjen učenicima od petog do osmog razreda. Đaci koji se opredele za tu slobodnu nastavnu aktivnost imaće jedan čas nedeljno, ocene će biti opisne i ne utiču na uspeh u školi, nema odgovaranja, kontrolnih zadataka.

U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja za Euronews Srbija kažu da je zamišljeno da taj program sa decom rade psiholozi i pedagozi, gde god je to moguće. Neće biti klasičnog predavanja i odgovaranja, već će časovi biti organizovani kao radionice.

„To je psihološko – pedagoška podrška učenicima za sticanje pravog odnosa prema vrlinama, vrednostima i veštinama. To je program koji može da se bira u petom i sedmom razredu. Ukoliko se đaci opredele za njega u petom razredu, program prate peti i šesti razred i u sedmom biraju novi. I obrnuto, ukoliko su u petom i šestom razredu birali neku drugu slobodnu nastavnu aktivnost u sedmom razredu mogu da se opredele za ‘Vrlina i vrednost kao životni kompas’ i da rade u sedmom i osmom razredu“, objašnjava Dejana Milijić Subić, pomoćnica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Slobodna nastavna aktivnost kada se izabere postaje obavezna. Na novom programu radio je tim psihologa i pedagoga i nastao je kao potreba da se odgovori na situaciju u kojoj se našao obrazovni sistem, ali i celo društvo nakon tragedije u Ribnikaru.

Prijateljstvo, timski rad, empatija

Postoje i druge slobodne nastavne aktivnesti gde se sa učenicima razgovara o empatiji prema drugima, pozitivnim vrednostima, ali u novom program fokus je na tome. Zapravo, sadržaj programa dat je u okviru četiri tematske celine: životne vrednosti, ljudske vrline, socijalne veštine i dobročinstvo – prijateljstvo, timski rad, humanitarni rad, empatija.

„Đaci danas skoro da ne znaju da postoji građanski aktivizam. Ne znaju da postoji Pokret gorana Srbije, razna udruženja planinara, Crveni krst… Da se oni bave opštim dobrom, pomaganjem drugima, volontiranjem. Sve će to biti teme u okviru novog programa. Upoznavanje sa organizacijama koje pružaju pomoć, upoznavanje sa pojedincima koji su pružili nekom pomoć nezavisno od organizacija“, objašnjava Subić.

Dodaje da je došlo do pada empatije kod dece u celom svetu.

„Deca danas više žive na društvenim mrežama, u virtuelnom svetu video igrica, a sve manje u realnom svetu. Ovo je pokušaj da ih vratimo u realnost“, objasnila je ona.

Autori novog programa navode da je orijentacija na pozitivnom aspektu života čoveka, odnosno njegovim vrlinama, a ne manama. U fokusu nisu nasilje, sukobi, diskriminacija već naprotiv primeri  saradnje, odgovornosti, volonterskih akcija, brige o drugima, tolerancije…

„Cilj je da učenici prepoznaju da, uprkos senzacionalističkom načinu prikazivanja sveta oko nas u medijima (ko je koga prevario, slagao, povredio…), zapravo najveći broj ljudi živi u skladu sa pozitivnim vrednostima i vrlinama. Učenike treba kontinuirano ohrabrivati da jačaju osetljivost  za prepoznavanje primera takvog ponašanja“, navodi se u programu koji je pripremio Zavod.

Preciziraju da se od učenika može tražiti da u danima između dva časa zabeleže neki pozitivan primer koji su primetili u svom okruženju – da je neko je sa nekim podelio užinu, poneo torbu, upleo kiku, pokazao kako se rešava zadatak iz matematike, pomogao starijoj osobi  da pređe ulicu.

Sugerišu da nastavnik može uvesti praksu da časovi počinju nekim takvim primerima čime dobra dela postaju vidljivija. To se može proširiti još nekim aktivnostima. Navode da učenici mogu od tih uočenih dobrih ponašanja da naprave plakat za hol škole, tekst za školski časopis ili da osmisle „medalje” koje će deliti učenicima koji su iskazali osetljivost za druge ljude i zajednicu.

„Iako se u programu insistira na pozitivnom pristupu neminovno je da će učenici imati potrebu da razmene misli i osećanja i o negativnim pojavama. Mnogi sadržaji su takvi da će izazvati oprečna mišljenja kod učenika i od toga nikako ne treba bežati, naprotiv treba ih iskoristiti da učenici samostalno osveste značaj vrednosti i vrlina. Na primer, kako živimo u potrošačkom društvu gde su materijalne vrednosti stavljene u prvi plan može se očekivati da učenici zagovaraju da je važna vrednost novac i da se njime može sve ostalo kupiti. U ovom programu novac nije dat kao vrednost iako se ne može osporiti njegov značaj za život ljudi, ali sa učenicima treba tako raditi da ga oni tretiraju kao sredstvo a ne kao cilj“, navedeno je u prograu Zavoda.

„Kompas važan u životu“

Iz Zavoda sugerišu da učenike treba upoznati sa sadržajem i načinom rada nove slobodne nastavne aktivnosti. Da se za početak sa učenicima razgovara šta je kompas, čemu služi i navesti da veliki moreplovci nikada ne bi otkrili nove kontinente da nisu imali tu malu spravicu da ih vodi u pravom smeru.

„Zatim treba napraviti vezu sa naslovom ove slobodne nastavne aktivnosti i proveriti kako učenici razumeju šta su vrednosti i vrline. Da bi im olakšao nastavnik ih može podsetiti na analize književnih dela koje su radili na časovima srpskog jezika u okviru kojih se uvek daje opis likova i motivacija njihovog ponašanja što ima veze sa vrednostima i vrlinama. Aktivnost se može završiti razgovorom o pesmi Brane Crnčevića ‘Kad bi meni dali jedan dan’. Stihovi ove pesme odgovaraju konceptu programa i mogu biti neka vrsta njegovog zaštitnog znaka jer kažu ‘Kada  bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrošio sam, pola dana ja bih dao nekom ko je dobar a slučajno sam…“, navedeno je u smernicama o novom programu.

Slobodne nastavne aktivnosti (SNA), su deo plana nastave i učenja koji škola planira školskim programom i godišnjim planom rada. Učenici u svakom razredu, od petog do osmog, biraju jedan od tri programa SNA koji škola nudi.

Programi SNA nisu namenjeni samo nekoj grupi učenika kao što su na primer učenici koji se spremaju za takmičenje ili im je potrebna dodatna podrška u učenju. Svrha SNA je da doprinesu snalaženju učenika u svakodnevno životu, da povezuju gradivo iz više predmeta, da doprinesu boljem upoznavanju učenika, njihovoj saradnji.

Programi SNA koje je pripremio Zavod dati su u dve grupe. Prvu čine programi namenjeni učenicima petog i šestog razreda, a drugu sedmog i osmog. U prvoj grupi su Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine i Medijska pismenost, a u drugoj Preduzetništvo, Moja životna sredina i Umetnost. Stručna društva su za učenike petog i šestog razreda pripremila Domaćinstvo, Crtanje slikanje i vajanje, Čuvari prirode, Muzikom kroz život i Sačuvajmo našu planetu, a za učenike sedmog i osmog razreda Filozofija sa decom. Od naredne školske godine biće pridodat još jedan „Vrlina i vrednosti kao životni kompas“.

Programi SNA realizuju se kombinovanjem različitih tehnika rada sa učenicima, kao što su: prezentacije, demonstracije, studije slučaja, simulacije, igranje uloga, debate, rad u malim grupama, rad na projektima, gledanje i analiza video priloga, kreativne radionice, rad u grupi na platformama za učenje, povezivanje sa vršnjacima iz drugih škola ili država, gostovanja stručnjaka, učenje u drugim ustanovama, posete raznim dešavanjima, uključivanje u akcije…

Približava se početak školske godine, a jedna od novina koja čeka osnovce je novi izborni program „Vrlina i vrednosti kao životni kompas“, koji je namenjen učenicima od petog do osmog razreda. Đaci koji se opredele za tu slobodnu nastavnu aktivnost imaće jedan čas nedeljno, ocene će biti opisne i ne utiču na uspeh u školi, nema odgovaranja, kontrolnih zadataka.