O isplativosti solarnih panela u Srbiji: Čekajući dobru volju ministarstava

Vlada Srbije je avgusta 2021. godine usvojila Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca – proizvođača i snabdevača.

Preduslov za donošenje Uredbe bilo je donošenje Zakona o obnovljivim izvorima energije, kao i izmene Zakona o energetici, piše N1.

Iako je drugačije najavljivano, ispostavilo da svi preduslovi nisu ispunjeni, da najavljene olakšice nisu izražene na računima, a da građanima sreću kvare tumačenja dva ministarstva, odnosno odsustvo njihove saradnje i volje da se dođe do održivog rešenja.

Između Uredbe i Zakona

Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo je da će prozjumeri, odnosno proizvođači i potrošači električne energije imati niz olakšica koje će im omogućiti niže račune i isplativost u proizvodnji struje na ovakav način.

Međutim, kada su došli prvi računi ispostavilo se da nije tako, a razlog tome je tumačenje uredbe Ministarstva finansija koje je većinu najavljenih olakšica odbacilo.

Tako, Ministarstvo finansija smatra da se PDV, akcize i naknade za povlašćene proizvođače energije i energetsku efikasnost moraju obračunati na preuzetu celokupnu energiju odnosno svu struju koju je prozjumer koristio.

S druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike smatra da bi trebalo da se obračunaju kao razliku između struje koju je prozjumer isporučio EPS-u i struje koju je kasnije preuzeo.

Ta struja se u Uredbi naziva neto električnom energijom (član 8), a neto merenje je upravo to, potrošena električna energija manje ispručena (član 9), dok je neto obračun u stvari račun za utrošenu električnu energiju.

Na prvi pogled, deluje da je stav Ministarstva rudarstva i energetike logičniji i ispravniji, ali… Prema rečima stručnjaka za energetsku efikasnost Slobodana Jerotića glavni problem jeste taj što je Ministarstvo rudarstva i energetike u Uredbom propisalo odredbe koje su u suprotnosti sa Zakonom o PDV-u, Zakonom o akcizama i Zakonom 1o javnim davanjima.

„Ne može se uredbom koja je akt niže kategorije da srušite zakone koji su iznad. Ministarstvo energetike je jako arogantno nastupilo. To su tri zakona gde je Ministarstvo finansija napisalo mišljenje da je u suprotnosti sa navedenim zakonima“, kaže Jerotić.

Usporen povraćaj ulaganja

Takva tumačenja imaju i svoju cenu. Umesto očekivanih 50 i više odsto umanjenja računa i povratka sredstava za investicije u roku od sedam do 10 godina, umanjena su između 20 i 30 odsto što duplo usporava povratak investicije, praktično obesmišljavajući celu ideju.

Treba istaći da je radni vek panela u proseku oko 25 godina. Prosečno ulaganje za jednu porodicu je oko sedam hiljada evra.

Samim tim dovodi se u pitanje isplativosti daljih ulaganja za fizičkih lica, gubi se momentum širenja svesti, ali i stepena održivosti, što je u današnje krizno vreme veoma važno.

Trenutno u Srbiji ima oko 200 prozjumera, dok je interesovanje nekoliko puta veće.

„Ministarstvo energetike treba da napravi izmene u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, i da zatim Ministarstvo finansija to sprovede kroz zakone o akcizama i PDV-u i reši problem“, smatra Jerotić.

On kaže da je pre svega neophodno da prozjumeri dobiju status povlašćenih proizvođača, što oni jesu.

„Jedina povlastica koju imaju jeste da je privremeno provuku kroz javnu mrežu kada naprave višak i posle je vrate kad im je potrebna. Oni u tom nemaju nikakvu finansijsku dobit, oni ne prave struju da bi je prodali već proizvode isključivo za svoje potrebe. Mehanizam koji je omogućio da se to provuče kroz sistem jeste neka vrsta povlastice. Tako je trebalo da stoji i u zakonu. Da su prozjumeri – povlašćeni“, dodaje.

Zbog izostanka te odredbe, prozjumerima se na račun automatski pripisuju akcize i PDV kao da zarađuju na prodaji struje.

„Insistiranje Ministarstva finansija da se plati PDV na struju iz mreže koja teče građanima prozjumerima bez obzira čije je vlasništvo je upitna. Ta struja nije prodata, nema ni prometa. Prošetala se kroz mrežu. Nema dokaza da je energija prodata niti prozjumer može da proda tu energiju, on je prosto pustio kroz mrežu i vratio nazad“, navodi Jerotić.

On ističe i nepreciznost Ministarstva energetike koje je u Uredbu stavilo iste termine kao u finansijskim zakonima kada je u pitanju promet što je moglo da navede Ministarstvo finansija da se radi o kupoprodaji.

„Pitanje akciza je takođe apsurdno. Ako vi nešto proizvodite za sopstvene potrebe da li treba da platite akcizu? To bi bilo kao kada bi plaćali akcizu za baštu na terasi“, ocenjuje Jerotić.

Računica u praksi

Još jedna bitna stavka jeste plaćanje mrežarine prilikom povlačenja struje iz mreže. Ona, smatra Jerotić, ne bi trebalo da se naplaćuje jer su u pitanju ljudi koji povlače svoju struju koju u predali u mrežu, a ne tuđu.

Ta stavka je veći namet za prozjumere nego PDV i u nadležnosti je Ministarstva energetike. O svim ovim stvarima prozjumeri nisu bili obavešteni.

Kada struja teče od EPSa prema prozjumeru ima dva slučaja:

– ako je ona njegova (prethodno data EPSu na čuvanje) onda prozjumer plaća 3,879 dinara/kWh za višu tarifu bez obzira da li je u zelenoj, plavoj ili crvenoj zoni,

– ako struja nije njegova već je kupuje jer nije dovoljno proizveo u prethodnom periodu, onda on plaća 6,408 dinara/kWh za višu tarifu kod dvotarifnog merila u zelenoj zoni. U ovih 6,408 dinara sadrži se i onih 3,879 dinara plus solo cena struje.

To znači da EPS naplaćuje svoju i struju prozjumera za iznos 6,408 dinara/kWh – 3,879 dinara/kWh = 2,529 dinara/kWh. A trebalo bi da je netuje za 6,408 dinara/kWh – 6,408 dinara/kWh = 0,00 dinara/kWh

Princip je isti za sve zone, a za prozjumere najpovoljniji je slučaj crvene zone jer je naplaćeni deo najviši i iznosi za dvotarifno merilo u crvenoj zoni:

19,224 din/kWh – 3,879 dinara/kWh = 15,345 dinara/kWh.

Kod ovih računanja potrebno je svuda dodati akcizu od 7,50% i PDV od 20%.

Jerotić kaže da suština u tome da institucije ne sarađaju.

„Deluju kao da su ta dva ministarstva iz različitih država jer ne sarađuju. Ne razgovaraju. Napravili su jedni drugima problem jer ne postoji komunikcija“, smatra on.

Šta su rekli iz ministarstava

N1 je poslao pitanja za oba nadležna ministarstva kako bi saznali da li se radi na prevazilaženju problema. Ministarstvo finansija nije poslao odgovor.

Ministarstvo rudarstva i energetike je u odgovoru ukazalo da se Ministarstvo finansija složilo sa Uredbom, ali da je promenilo stav kada je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije naknadno zatražilo stav, odnosno tumačenje na koji način će se obračunavati porezi, akcize i druge naknade.

O merama i namerama da se reši ovaj problem nije bilo reči, tako da se može se zaključiti da trenutno ne postoji komunikacija. Ovakav status quo, odnosno nerešavanje problema idu na štetu i građanima, energetskom sistemu zemlje i sigurnosti snabdevanja kao i zelenoj agendi.

Ministarstvo energetike nedavno je dopunilo Uredbu i najavilo da će se do solarnih panela stizati u tri koraka. To prema Jerotićevim rečima nije tačno, već da se ta odredba odnosi na ljude sa fotonaponskim sistemima koji proizvode malo struje, dovoljnu za primera radi bojler.

„Toliko je malo da ne mogu da je puste u sistem. To je jeste tri koraka ali to nema veze sa panelima“, ističe on.

Ipak ističe da su stvari ubrzane.

„Relativno se bržo završava. Može i jednostavnje ali EPS se verujem vodio time da su ljudi tehnički nepismeni pa se to čini iz predostrožnosti zbog bezbednosti, sigurnosti. Sad bi za manje od mesec mogli da počnete sa pravljenjem struje“, navodi on.

Može li van EPS-a

Ako i dalje budu destimulisani, građanima Srbije ostaje opcija da ili višak struje bacaju ili da pokušaju da je skladište u baterije ne ulazeći u mrežu EPS. Bacanje je kako stvari stoje realanija opcija, jer baterija znače dodatni trošak.

„Uopšte nije isplativo. Platili smo dve baterije oko 6.000 evra. Trajale su dve godine, taman dok je istekao garantni rok i to je bilo to. Sada koristimo po malo za sopstvene potrebe, a višak struje se baca“, rekao je Peđa Mišić, jedan od prvh prozjumera u Srbiji.

Evropa i Srbija

U Španiji je vlada odobrila paket pomoći od 1,32 milijarde evra za fizička lica prozjumere koji se odnose na subnevncije za instalaciju, skladištenje i održavanje sistema. U Španiji i Francuskoj ne naplaćuju se kamata za kredite koji se uzimaju za solarne panele.

U Nemačkoj je napravljen takav sistem u kome u proseku svaki prizjumer uštedi 13.000 evra u računima za period od 20 godina. Vlada Hrvatske najavila je da će ukinuti porez na dodatu vrednost (PDV) na ulaganja u solarne panele sa ciljem da se snabdevanje električnom energijom osigura na duži rok.

Kada je u pitanju Srbija, u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije, Ministarstvo rudarstva i energetike za projekat ugradnje solarnih panela u domaćinstvima u Srbiji, namenjena je sumu od oko 200 miliona dinara. U njemu učestvuje 37 lokalnih samouprava.

Ministarstvo posredstvom Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i opštine obezbeđuju do 50 odsto subvencija građanima, dok građani drugu polovinu obezbeđuju sami.

U Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da su u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbeđena sredstva za nastavak realizacije programa u iznosu od preko 70 miliona evra.

Sve lokalne samouprave dužne su da obezbede isti iznos novca za subvencije koji su dobili od Ministarstva, pa će građanima ukupno na raspolaganju biti oko 200 miliona dinara. Građani mogu da dobiju najviše do 50 odsto ukupne investicije ili najviše 420.000 dinara.

Trenutno je u registar kupaca-proizvođača upisano 177 fizičkih i pravnih lica, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 3,25 mega vati (MW). Prema podacima JP EPS Snabdevanje i Elektrodistribucije Srbije podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje za još više od 25 MW.

Prema rečima Jovanke Atanacković, državne sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, samo površina krovova u Srbiji oko 600 kvadratnih kilometara.

Potencijal očigledno postoji, raspoloženje građana takođe. Da li će Srbija to iskoristiti na pravi način ostaje da se vidi.

Za sada, dogovor se ne nazire, a to osim građana Srbije koji žele da proizvode struju, plaća i elektroenergetski sistem koji ostaje bez preko potrebne struje u vremenu klimatskih promena i energetske krize zbog rata u Ukrajini. Osim toga Srbija se suočava i dalje sa posledicama kolapsa rudnika TENT iz decembra prošle godine zbog čega je već potrošena 1,5 milijarda evra.

Ostaje retoričko pitanje, da li nam je potrebna još jedna otežavajuća okolnost u ionako komplikovanoj današnjici?