Od direktora do beskućnika: Njihov broj nemoguće utvrditi, zabluda da su među njima samo siromašni i neobrazovani
Zabluda je da su beskućnici samo siromašni i neobrazovani ljudi. Među njima ima i onih sa fakultetskim diplomama, koji su imali dobre poslove, porodicu. A onda ih čitav niz nepovoljnih okolnosti dovede do beskućništva. Iako deluje da je to njihov izbor, zapravo nije tako. Splet različitih okolnosti dovede do toga – oštećeno fizičko ili mentalno zdravlje, alkohol, narkotici, a zatim narušeni porodični odnosa, često i porodično nasilje.
Podeli vest:
„Beskućništvo je kompleksan problem. Ne postoji samo jedan uzrok zašto neko završi na ulici. Najčešće su to poremećeni porodični odnosi koji su posledica porodičnog nasilja, droge, alkohola. Tim ljudima se mora pružiti pomoć, ali ne samo da prespavaju, već im je potrebna jedna vrsta psihološke pomoći. Mi imamo i tu mogućnost u prenoćištu na Autokomandi, ali je problem što vi nikoga ne možete da naterate da razgovara sa psihoterapeutom“, kaže za Euronews Srbija Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.
Bez ličnih dokumenata
Veliki problem beskućnika, na koji stalno ukazuju nevladine organizacije, je što mnogi nemaju nikakva lična dokumenta – ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu. Prica kaže da iz iskustva sa korisnicima koji dolaze u smeštaj na Autokomandi oko 25- 30 odsto korisnika nema dokumenta, dok ostali imaju.
„Dobro je što je zakonski stvorena mogućnost da oni dođu do dokumenata. Većina njih nema prebivalište, ali mogu da se prijave na adrese centara za socijali rad. Procedura jeste kompleksna, ali može da se dođe do dokumenata. Kada se prijave na adresu centra za socijalni rad, sve to proverava policija, a onda im se izdaje lična karta. Nije to tako brz proces, ali postoji način“, naveo je on.
Koliko ima beskućnika u Srbiji
Ne postoji precizan podatak koliko ima beskućnika u Srbiji i Beogradu. Procene nekih nevladinih organizacija je da u Srbiji ima oko 20.000 beskućnika, a u Beogradu oko 5.000.
„Ne verujem da samo jedan odsto beskućnika koristi usluge prenoćišta, a da 99 posto spava na ulici. Posebno ne kada je minus, a imaju mogućnost da prenoće u toplom. Stoji i to da je beskućništvo jedan kompleksan socijalni, psihološki problem. Sigurno postoji dobar deo njih koji ne žele da koriste bilo kakvu uslugu ili da budu deo bilo kakve zajednice, kolektiva. Sigurno je broj veći od onog broja koji su kod nas u prenoćištu. Koliko je veći, ja to ne znam, ali sigurno nije 100 puta veći“, smatra on.
Precizan broj beskućnika trebao bi da ima Republički zavod za statistiku. Oni kažu je u toku obrada podataka o beskućnicima u Srbiji sa popisa stanovništva iz 2022. godine, te da će se taj broj znati početkom naredne godine.
Stari podaci sa popisa iz 2011. godine kažu da u Srbiji ima 18.287 ljudi koji nemaju uslova za život. Zapravo oni žive u šupama, barakama i prikolicama, podrumima, napuštenim vagonima i nehigijenskim naseljima. Oko 2,4 odsto njih su beskućnici koji žive na ulici.
Ko su danas beskućnici
Najveća je zabluda da su beskućnici siromašni, osobe bez škole. Među njima ima intelektualaca, koji su spletom okolnosti završili na ulici. Uglavnom su to muškarci, stariji od 45 godina. Među njima ima osoba narušenog zdravlja, ali ima i radno sposobnih.
U privremenom prenoćištu na Autokomandi retko se sreću veoma mlade osobe između 20 i 30 godina. Prošle godine bila su trijica mladića. Dvojica su bili heroinski zavisnici, koji su pokušavali da se leče. Druga je bila razlog narušenih porodičnih dnosa i zašto su završili na ulici.
„Ima i zdravstveno zapuštenih ljudi koji su dugo na ulici. Ali ima i radnosposobnih, koji su u dobrom zdravstvenom stanju. Oni mogu da rade, ali je teško da u glavi prelome, da ne budu više na ulici. Zato smo tu da im pomognemo i da im pružimo to jedno utičište, ali i da razgovaramo sa njima i pokušamo da nađemo rešenje“, zaključio je Prica.
Podeli vest:
