Od početka godine usvojeno tridesetoro dece, više od 290 čeka na usvajanje

U Srbiji je od početka ove godine usvojeno 30-oro dece, od kojih je petoro dato na međunarodno usvajanje, a uslove za usvajanje trenutno ispunjava 293 deteta, rekao je Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Popović je za Tanjug naveo da je kod 747 parova i pojedinaca postoji podobnost za usvajanje, koju utvrđuje Centar za socijalni rad, a obavezni kriterijumi koje moraju da zadovolje su da su zdravi, da imaju redovne prihode, da mogu da prilagode porodičnu dinamiku novom članu, kao i da nisu osuđivani.

Takođe, Centar za socijalni rad utvrđuje i da li dete ispunjava uslove za usvajanje, a kriterijum je da je ostalo bez roditeljskog i porodičnog staranja, što znači da među bliskim srodnicima deteta nema nikoga ko bi ga prihvatio, i u tom slučaju se traži usvojiteljska porodica.

Kada je reč o pravima bioloških roditelja u odnosu na usvojeno dete, Popović objašnjava da od trenutka usvajanja, prema Porodičnom zakonu, prestaju sve obaveze i prava roditelja u odnosu na dete i obratno.

„Biološki roditelji nemaju pravo da tragaju za detetom i da znaju gde se ono nalazi“, rekao je Popović.

On napominje da se odnos sa biološkom porodicom može obnoviti kada dete napuni 15, odnosno 18 godina, dodajući da tada može da zatraži podatke o biološkim roditeljima od Centra za socijalni rad koji je učestvovao u postupku usvojenja.

„Usvajaju se ona deca bez roditeljskog i porodičnog staranja koja nemaju oslonac u biološkoj porodici iz različitih razloga“, objasnio je on.

Kada je u pitanju zaštita dece bez roditeljskog staranja u Srbiji, Popović ukazuje da postoje dva oblika – zaštita u hraniteljskim porodicama i u ustanovama socijalne zaštite, a da se određuje jedno ili drugo u zavisnosti od potreba i karakteristika deteta.

Na pitanje kakva je razlika između hraniteljskih porodica i onih koje usvajaju decu, Popović navodi da dete u hraniteljskoj porodici boravi privremeno, dok je usvojenje trajni oblik zaštite deteta.

„Dete u hraniteljskoj porodici boravi neko vreme, a zatim ide u druge oblike zaštite, za koje je poželjno da bude usvojenje. Sa duge strane, usvojenje je trajni oblik zaštite deteta i to je osnovna razlika“, naveo je on.

Bez obzira da li se radi o hraniteljskim porodicama ili onima koje usvajaju decu i jedni i drugi prolaze kroz obuke u okviru kojih se pripremaju za preuzimanje uloge.

„U okviru obuke oni se upućuju u to da je hraniteljstvo privremenog karaktera i da je hraniteljska porodica dužna da se u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima brine o detetu kao porodica, dok se usvojitelji pripremaju da je usvojenje trajni oblik zaštite i da je ono neraskidivo“, rekao je Popović.

On je dodao da u Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica u kojima boravi oko 6.000 dece koja imaju do 26 godina.

Na pitanje da li postoji razlika u proceduri ukoliko decu iz Srbije žele da usvoje strani državljani, Popović objašnjava da i jedni i drugi moraju da ispune iste kriterijume, a da je jedina razlika što su strani usvojitelji pripremljeni na to da jedino mogu biti kandidati za usvojenje deteta sa smetnjama u razvoju.

„Zato je nama međunarodno usvojenje važno, jer predstavlja šansu za onu decu koja ne mogu da pronađu domaću usvojiteljsku porodicu“, rekao je on.

Popović je naveo i da pojedinci mogu da usvoje decu, ali da je zlatni standard kod usvojenja da se traga za porodicom.

„Nekada su karakteristike dece takve da se porodica može teže pronaći, u tom slučaju pojedinci postaju kandidati. Centar za socijalni rad može birati pojedinca pod uslovom da pojedinac prihvata dete sa karakteristikama takvim kakve jesu“, naveo je on.

U Srbiji je od početka ove godine usvojeno 30-oro dece, od kojih je petoro dato na međunarodno usvajanje, a uslove za usvajanje trenutno ispunjava 293 deteta, rekao je Stevan Popović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.