Odlazak radne snage veći problem od nezaposlenosti u Srbiji

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u periodu od aprila do juna ove godine bila 11,1 odsto, ista kao što je bila u drugom kvartalu 2019, kada krize sa pandemijom nije bilo.

U poređenju sa prvim kvartalom, prema poslednjim podacima RZS, nezaposlenost je u mesecima od aprila do juna bila manja za 1,7 odsto, a manje nezaposlenih je u svim regionima – u Vojvodini je ta procenat pao sa 10,9 odsto na 9,6 odsto, u Beogradu sa 9,6 na devet odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 14,7 na 13,6 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 16,8 odsto na 12,1 odsto, piše Danas.

U poređenju sa istim kvartalom prošle godine, kada je u jeku bilo zatvaranje zbog pandemije koronavirusa, broj nezaposlenih ove godine je povećan za 51,3 odsto (sa 232.000 na 352.000).

U populaciji mladih od 15 do 24 godine, u drugom kvartalu 2021, u poređenju sa istim periodom prošle godine, smanjio se broj onih van radne snage i to za 78.000, s tim što je zaposlenje našlo 52.000 njih, dok je u nezaposlene „prešlo“ gotovo 16.000 mladih.

Sva poređenja sa prošlom godinom, naročito u ovim mesecima kada je na snazi bilo potpuno zatvaranje, ne daju pravu sliku. Tada je u tom periodu nezaposlenost bila 7,9 odsto, od početka godine razumljivo se „pokvarila“, ali do onog nivoa na kom je Srbija na ovom polju bila pre dve godine.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je to rezultat porasta zapošljavanja u građevinskom sektoru, jer kako rastu investicije u infrastrukturne projekte raste i broj radne snage.

„Osim toga, imamo i sindrom belog praha, odnosno raste stambena izgradnja pa je u građevinarstvu uvećana potreba za radnom snagom, koju moramo i da uvozimo. Do otpuštanja je došlu u nekim drugim uslužnim delatnostima i to je nadoknađeno na ovom sektoru, dok prerađivačka industrija svakako ima rast“, objašnjava Đogović za Danas.

U odnosu na 2019, ističe on, imamo rast industrijske proizvodnje, ali i maloprodajnog prometa, izvoz je veći, BDP je veći i stopa nezaposlenosti u ravni sa 2019. govori o tome da nismo ušli u krizu.

„Došlo je do određenih slabosti u nekim sektorima, ali u celini industrija beleži rast, građevinarstvo posebno, poljoprivreda isto. Logično je da je rezultat slabiji, ali to ukazuje da su neki segmenti uspeli da amortizuju taj rast nezaposlenosti u nekim drugim sektorima“, napominje naš sagovornik.

Đogović kaže da su neki sektori u uslugama podbacili zbog pandemije, dok su drugi imali pojačanu potrebu za radnom snagom, koje nemamo dovoljno, što je sve na neki način dovelo do toga da rezultat ove ne bude lošiji nego 2019. godine.

On kaže da je veliki problem nedostatak radne snage i da se on posebno oseti u građevinarstvu, ali i transportu, naročito medicini, što je problem bio i ranije a šta je pandemija potpuno razotkrila.

Šta kažu sindikati?

Za sindikate ovi podaci ne govore mnogo jer su radnici u praksi, poput onih iz Geoksa nedavno, osetili šta znači ostati bez posla. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da nezaposlenost jeste donekle ublažena intervencijom države, ali da to apsolutno nije bilo dovoljno naročito u sektorima u kojima je pad bio osetan.

„Prošle godine u Srbiji je gotovo 60.000 ljudi ostalo bez radnih mesta i to u sektorima ugostiteljstva i turizma. Mislim da to stanje nije moglo da se popravi za tako kratko vreme. U većini tih sektora zapošljavaju se radnici u sivoj zoni pa to statistički ne deluje da je nezaposlenost tolika, ali će se osetiti“, ističe Mihajlović.

Jedan broj mladih ljudi kako se granice budu otvarale, kako kaže, odlaziće van zemlje jer postoji veliki nedostatak radne snage i u Nemačkoj i u skandinavskim zemljama.

„Nažalost, ukoliko oni budu otišli, mi nećemo imati problem nezaposlenosti, već problem odliva radne snage“, napominje Mihajlović.

On kaže da nije siguran šta će biti sledeće godine, ali očekuje da će, ako se pandemija nastavi, Krizni štab u nekom trenutku morati da preduzme restriktivne mere koje će opet imati svoje posledice.

„Videli ste šta je bilo sa Geoksom, Jura najavljuje da smanjuje broj radnika, jer je tržište, naročito automobila, zamrlo. Naša privreda, strani investitori uglavnom su vezani za auto industriju i kriza će se najviše odraziti na njih. Sada se održava jer država interveniše, subvencioniše plate, ali to će trajati do kraja godine, a sledeće ili će država nastaviti da subvencioniše ili će oni smanjivati broj radnika, što će dovesti do veće nezaposlenosti ili odlaska ljudi iz Srbije“, ističe Mihajlović i napominje da ne postoji čarobni štapić i da će firme ili raditi ili u nedostatku posla otpuštati radnike, a da će ti radnici bez posla verovatno otići za nekim drugim poslom, ali ne u našoj zemlji.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za Danas da se plaši da za nekoliko godina nećemo imati radnika.

„Sve što se gradi trenutno povučena je građevinska operativa, zanatski deo je ugrožen, nema ko da radi. U Zapadnoj Evropi ranije su bile prepreke da se naši ljudi zaposle, sad je toga sve manje, radije će da prime nekog sa Balkana nego iz Azije“, ističe Vujović i napominje da je pre nekoliko godina bilo 750.000 nezaposlenih, a da se to najviše smanjilo jer su ljudi otišli.

2,8 miliona zaposlenih

U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine bilo zaposleno 2,8 miliona ljudi, nezaposleno 352.000, a van radne snage 2,7 miliona starijih od 15 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ovakva međugodišnja kretanja koja se odnose na povećanje nezaposlenosti na račun smanjenja stanovništva van radne snage, jesu, kako ističu u RZS, posledica promena izazvanih krizom usled pandemije.

„U drugom kvartalu 2020. pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa, prema definicijama MOR-a, nisu smatrani nezaposlenim, već su svrstavani u kontingent stanovništva van radne snage“, objašnjavaju u RZS povećanje stope nezaposlenosti sa 7,9 odsto u drugom kvartalu 2020. godine na 11,1 odsto u drugom kvartalu ove godine. Najveći broj zaposlenih u drugom kvartalu radio je u uslužnom sektoru (55,2 odsto), u industriji (23,6 odsto) i poljoprivredi (15,3 odsto), a najmanji u građevinarstvu (5,9 odsto).

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u periodu od aprila do juna ove godine bila 11,1 odsto, ista kao što je bila u drugom kvartalu 2019, kada krize sa pandemijom nije bilo.