Otvorena izložba „Zemlja – vazduh” Predraga Neškovića u Muzeju savremene umetnosti
Izložba „Zemlja – vazduh“ uglednog srpskog umetnika Predraga Neškovića otvorena je 20. oktobra u Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Prisutnima su se na otvaranju obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, kao i autorke koncepcije i kustoskinje izložbe – Svetlana Mitić i Una Popović. Izložbu je svečano otvorio Predrag Nešković.
Podeli vest:
Marijana Kolarić je u svom uvodnom govoru navela: „Postoje umetnički opusi koji se mogu razumeti kroz pojedine periode, stilske promene ili karakteristične radove. A postoje i oni koji nas, uprkos svim promenama, iznova vraćaju suštinskim pitanjima. U slučaju Predraga Neškovića, to je pitanje same prirode slike: kako ona nastaje, od čega se gradi i na koji način oblikuje našu misao i razumevanje sveta. Upravo zato ova izložba nije samo susret sa jednim izuzetno bogatim umetničkim opusom, već prilika da ga sagledamo iz današnje perspektive i prepoznamo koliko su njegova istraživanja i dalje otvorena i relevantna“.
Direktorka MSUB istakla je i da ova izložba ima posebno značenje za Muzej, jer je Nešković sa Muzejom povezan decenijama. Njegovi radovi ovde su predstavljani još šezdesetih godina, kasnije su izlagani na brojnim grupnim i samostalnim izložbama, a 1988. Muzej mu je priredio i retrospektivnu izložbu, podsetila je Marijana Kolarić i istakla: „Ovom izložbom ne obeležavamo samo kontinuitet jednog značajnog umetničkog stvaralaštva, već i sposobnost Muzeja da se vraća svojim umetnicima, da ih sagledava iz novih perspektiva i da u poznatim delima prepoznaje nova pitanja“.
Svetlana Mitić je o izložbi rekla: „Izložba je koncipirana kroz šest tematskih celina čiji naslovi upućuju na ključne probleme i tematske okosnice kojima se umetnik bavi u različitim segmentima svog stvaralaštva. Ove celine, međutim, nisu zamišljene kao strogo razgraničene i međusobno isključive kategorije, već kao dinamični i međusobno povezani segmenti koji nam omogućavaju da sagledamo različite aspekte ovog jedinstvenog umetničkog opusa. Jedan od važnih principa u oblikovanju izložbene postavke jeste mogućnost da isti motiv, predmet ili vizuelna referenca zadobije različita značenja u zavisnosti od konteksta u kojem se pojavljuje i odnosa koji uspostavlja sa drugim radovima. Tako, na primer, motiv letelice, Kosovke devojke ili figurine pronađene na buvljoj pijaci mogu se različito tumačiti u zavisnosti od tematske celine u kojoj su predstavljeni. Na taj način pojedinačni motivi postaju svojevrsna čvorišta kroz koja se povezuju i reflektuju različiti tematski i značenjski slojevi Neškovićevog opusa“.
Una Popović je u svom obraćanju istakla: „Nešković odlično poznaje istoriju umetnosti i veštinu, ali ga podjednako zanimaju popularna kultura, masovni mediji, folklor, kič, obične stvari sa pijace i buvljaka. Sve ono što pronalazi u kulturi prisvaja, preoblikuje kroz sliku i predmet i ponovo u istu tu kulturu i vraća. Takvu umetnost ne može da stvara neko ko nije duboko zainteresovan za život. Zato je ova izložba problemsko sagledavanje Predragovog stvaralaštva, a ne retrospektiva. Kroz šest celina pokušali smo da pokažemo kako se iza velikih promena stilova, motiva i postupaka nalazi jedan kontinuitet umetničkog mišljenja, neprestanog preispitivanja prirode slike, mogućnosti i slikarstva“.
Umetnik Predrag Nešković je pozdravio sve prisutne i zvanično otvorio izložbu.
Izložbu najvećim delom čine radovi pozajmljeni od umetnika. Pored dela Predraga Neškovića iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, predstavljena su i dela pozajmljena iz Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, kao i jedno delo iz kolekcije Atlas banke.
Izložba je otvorena do 22. februara 2027. godine.
Predrag Nešković (1938, Bijela, Crna Gora) jedan je od najznačajnijih slikara i predstavnika srpske i nekadašnje jugoslovenske umetničke scene druge polovine 20. i početka 21. veka. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu završio je 1965. godine, u klasi profesora Mihaila S. Petrova.
Na umetničku scenu stupa početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako slikarstvo predstavlja osnovu njegove umetničke prakse, njegov opus obuhvata i objekte – asamblaže, redimejd objekte, instalacije i video-radove. Njegova umetnička praksa formira se kroz iskustva postenformelske nove figuracije i pop-arta, preko slikarstva „novog prizora“, do postmodernističkog pluralizma. Promene medija, umetničkog jezika, žanra i postupaka, iako naizgled predstavljaju različite linije njegovog rada, zapravo pripadaju kontinuiranom mišljenju slikarstva, ispitivanju prirode slike i njenog statusa u kulturi.
Posebno podsticajni za formiranje Neškovićeve umetničke i intelektualne pozicije bili su kontakt i dugogodišnje druženje sa Radomirom Konstantinovićem, filozofom i piscem Filosofije palanke (1969). Radomir Konstantinović je pratio Neškovićev rad i pisao predgovore za kataloge njegovih samostalnih izložbi u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1973. i Galeriji Forum u Zagrebu 1974. godine.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1965. godine, Predrag Nešković je kontinuirano prisutan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni. Među njegovim značajnim samostalnim izložbama izdvajaju se one u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1967, 1978, 1983), Galeriji Kulturnog centra Beograda (1973), Grabowski Gallery u Londonu (1974), Centro Culturale Giorgio Morandi u Rimu (1979), Galeriji Forum u Zagrebu (1980) i Galeriji SANU u Beogradu (1985). Predrag Nešković predstavljao je Jugoslaviju na Bijenalu u Veneciji 1978. godine, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je 1988. retrospektivnu izložbu. Njegov višedecenijski opus obuhvatnije je sagledan i u skorašnjim monografskim publikacijama Ovo nikada nije bilo (2014, autor B. Dimitrijević, Fondacija Vujičić kolekcija) i Sloboda najjačem (2018, autor J. Denegri, Fondacija Vujičić kolekcija).
Podeli vest:
