Održana promocija monografije „TOKOVI UMETNIČKOG NADAHNUĆA – Đorđije Crnčević” u Muzeju savremene umetnosti

Nakon pozdravne reči Marijane Kolarić, direktorke MSU-a, i Jakše Ćalasana, direktora NMCG-a, okupljenima se obratila dr Milanka Todić, istoričar umetnosti i recenzent ove monografije: „Dr Rajka Bošković je autorka izuzetne knjige pod naslovom Tokovi umetničkog nadahnuća – Đorđije Crnčević, a bogato i lepo opremljeno izdanje predstavlja primer naučne i stručne monografske studije o dugogodišnjem skulptorskom umetničkom opusu Đorđija Crnčevića. Ekskluzivnost ove knjige leži kako u njenoj metodologiji izučavanja vajarskog dela Đorđija Crnčevića (1941–2013), tako i u inovativnoj prezentaciji heterogenog i veoma plodnog stvaralaštva u kontekstu moderne skulpture na prelomu 20. i 21. veka.”

Dr Milanka Todić je takođe istakla: „Kao veliki poznavalac umetnosti i kustos skulptorske zbirke u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, dr Rajka Bošković je napisala obimnu i sadržajno uzbudljivu uvodnu studiju u kojoj se po tematskim celinama prate ‘tokovi umetničkog nadahnuća’ vajara, čije se delo svrstava u najviše domete evropskog modernizma. Naravno, njen esej je utemeljen na detaljnoj i savršeno preglednoj bibliografiji koja sadrži sve što je pisano o radovima i izložbama Đorđija Crnčevića, ali i njegove intervjue, saćanja savremenika itd. Posebno je dragoceno to što je autorka upadljivo izdvojila Crnčevićevo remek-delo pod nazivom 12 x Solženjicin iz 1973. godine reprodukujući ga dva puta: na naslovnoj strani i na donjoj korici knjige. Taj antologijski rad u 12 varijacija razmatra skulpturu kao moderan totem.”

Svoje izlaganje zaključila je rečima: „Uz brojne pohvale koje se još mogu uputiti fotografskom i grafičkom dizajnu knjige treba naglasiti da je dr Rajka Bošković u ovoj knjizi pokazala inovativnost i u vizuelnoj prezentaciji skulpture, posebne spomeničke i one postavljene u otvorenom prostoru. Njeno sagledavanje umetničkog dela u proširenom polju vodilo je ka uvećanju pažljivo odabranih fotografskih slika koje su dokumentovale dijalog skulpture i ambijenta iz više različitih perspektiva. Taj princip multiplikovanih pogleda okom kamere sproveden je u celoj knjizi, a to je veoma važno primetiti jer je skulptura objekat, trodimenzionalna forma, a fotografija je dvodimenzionalna slika koja nema medijske sposobnosti da u potpunosti sagleda skulpturu u njenom volumenu i u ambijentu, kako onom prirodnom, tako i onom galerijskom.”

Dr Dragan Bulatović, istoričar umetnosti, ukazao je na to da „zahvaljujući temeljitom prikazu geneze umetničkog izraza Đorđija Crnčevića, dr Rajka Bošković nam je u ovoj monografiji dala mogućnost da uočimo neke zakonitosti u njegovom radu na koje se u dosadašnjim interpretacijama ukazuje kao na simbolički izraz, sa jedne strane razvoja plastičke misli, a sa druge kulturnog habitusa, a mi smo skloni da ih posmatramo kao ključne za dosezanje krajnjeg poetičkog smisla ovog skulptora.”

Vesna Golubović, slikar i prijatelj umetnika, istakla je da je „Đorđije sigurno bio čovek koji je svojim radom umeo da preobrazi onu nevidljivu muku i tegobnost života u radost stvaranja, i da vidljivo u izvajanim, isklesanim, iscrtanim i naslikanim objektima zbuni razum i ostvari harmoniju i mir. Svoje borbe i golgote, zime i nepravde je nosio sam, dostojanstveno i tiho, znajući tako da čuva druge od svojih nedoumica, sumnji i razočaranja. Svoj intimni život, onu skrivenu inspiraciju svakog čoveka, zakrilio je svojom tišinom, ćutanjem mudrog i zrelog muškarca. Ali zato je njegovo stvaralaštvo otkrivalo radost zemaljskog susreta dvoje ljudi, njihovu privlačnost, čežnju, perpetualnu povezanost i igru, da bi se nastavljalo i rastavljalo, odvajalo u monumentalnost i samoću jedne drugačije kombinatorike.”

Marko Vukša, vajar i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, svoje obraćanje je započeo rečima: „Pred nama je velika knjiga! Monografija sa preko 180 stranica studijskog teksta zadovoljila bi tri konvencionalne monografije. Autorka teksta Rajka Bošković nam veoma iscrpno saopštava svoje autentično viđenje, analitički utemeljeno, a ipak u ekspresiji doživljeno.”

Vukša je skrenuo pažnju na nekoliko novina koje je dr Rajka Bošković priredila u ovoj monografiji: „Prva novina je da su odabrane skulpture prikazane serijom fotografija, koje su snimljene po njenim instrukcijama iz više uglova i iz različitih profila – za čije je fotografisanje angažovala umetnike. To je tako očigledna i značajna potreba za adekvatno predstavljanje skulpture. Druga veoma značajna stvar je da je autorka sakupila i prikazala „sećanja kroz osećanja“ Đorđijevih prijatelja i kolega savremenika i tako nam zaokružila sliku o njemu i kao umetniku, i kao čoveku. Treća novina je deo „Umetnik umetniku“ u kome je dala priliku drugom umetniku da se uključi u „čitanje” Đorđijevog dela, a to su fotografije Petra Vujoševića, sa detaljima skulptura objedinjenih u jedan „unutrašnji mozaik”. Monografija o Đorđiju Crnčeviću je zbog svega prikazanog veoma značajna, a dr Rajka Bošković je u ovoj oblasti podigla lestvicu visoko. Sve to zajedno čini ovu knjigu Velikom!“

Na kraju, završnu reč dala je dr Rajka Bošković, autor monografije. Nakon što se zahvalila svima koji su učestvovali u štampanju i pripremi ove monografije, ona je istakla: „O samom umetniku, rekla bih samo dve reči – da istinski umetnici, kao što je Đorđije Crnčević, i u potpuno smutnim vremenima, poljuljanih vrednosti, potpunog ili delimičnog negiranja bilo kakvih etičkih, estetičkih i umetničkih normi i ideala, svojim umetničkim dostignućima – koja su nastala iz nepoljuljane vere u preobraziteljsku moć umetnosti, proisteklu iz dubokog uverenja u njenu nezamenljivu ulogu i iskonsku neophodnost postojanja – zalog su budućnosti umetnosti. O tome nedvosmisleno svedoče reči umetnika ‘moje je da istrajem’, u dve reči sažet najdublji odnos i poimanje poslanja sebe kao umetnika, dve reči koje odražavaju njegovu nepokolebljivu veru u značaj i smisao umetnosti. I upravo zahvaljujući toj i takvoj veri, danas imamo pred sobom vrhunska ostvarenja, ne samo srpske, nego i svetske umetnosti.”