Ona je domaćica i ništa ne radi – ne, ona je žena i ima dodatni neplaćeni kućni posao

Najveći teret pandemije podnele su žene, pokazalo je istraživanje „Vratiti svoje vreme“ o uticaju korone na povećani teret neplaćenog kućnog rada, koji su podnele devojke i žene iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Nađa Bobičić, iz Centra za ženske studije Beograd, ističe da je neophodno da se kućni rad drugačije organizuje i vrednuje, bolja infrastruktura, da postoji više domova za zdravlje, više vrtića, ali i briga zajednice da se taj posao rasporedi.

Istraživanje je pokazalo da su žene višestruko opterećene, odnosno da se kućni rad ne može posmatrati odvojeno od ukupnih uslova života koje žene žive, od najnesigurnijih uslova rada preko nedovoljne podrške vrtića i drugih institucija do mentalnog zdravlja.

Nađa Bobičić je istakla za RTS da kućni rad nije odvojen fenomen i da ga treba posmatrati kao jedan segment života žena, i da se sve što nas muči povezuje sa njim.

„Očigledna je rodna nejednakost, uglavnom su žene te koje ili obavljaju kućni rad dominantno ili ako se eventualno dogovore s partnerima da je ta raspodela malo ravnopravnija, onda su one opet te koje misle šta sve treba uraditi i obavljaju ‘menadžerske’ poslove“, smatra Bobičićeva.

Šta je kućni neplaćeni rad

Objašnjava da se pod kućnim radom podrazumevaju sve radnje koje treba obaviti da bi domaćinstvo funkcionisalo, od odlaska u kupovinu do nege, brige o deci i starima, obavljanja higijenskih poslova.

To je ogroman korpus poslova koji dugo vremena nije bio prepoznat kao posao.

„Često se govorilo, pa ona je domaćica ništa ne radi, a u stvari ona radi mnogo vremena ili žena koja radi profesionalno a onda kada se vrati kući i kod kuće ima dodatnu smenu. I to se zove dvostruka opterećenost“, ističe Bobičićeva.

Kako smatra, da bi se pomoglo da se kućni rad drugačije organizuje i vrednuje, neophodna je bolja infrastruktura, da postoji više domova zdravlja, više vrtića, ali i briga zajednice da se kućni rad rasporedi.

„Nije dovoljno da se sve svede na dogovor unutar porodice. Nije dovoljno ni menjanje stavova da je ženi mesto u kuhinji, potrebno je zaista da reformišemo čitavi sistem u smislu poštovanja poslovanja i brige, i da priznamo rad, što se i priznaje u novom zakonu o rodnoj ravnopravnosti“, naglasila je Bobičićeva.

Centar je, u saradnji sa Udruženjem za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva realizovao  istraživanje a ciljna grupa bile su mlade žene, takozvane milenijalke iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Dodaje da u regionalnom smislu ne postoje neke razlike, žene su generacijski dosta bliske, a izazovi koje imaju su uglavnom slični.

Međutim, postoje razlike između manjih mesta i većih gradova i neke klasne razlike.

Navodi i da nisu radili sociološko istraživanje na velikim brojkama, da su više pokušavali individualno da razgovaraju sa ženama od 19. do 34. godine i da u tom smislu razlike nisu bile velike.

Kućni rad u stripu – ko se prepoznaje

Kao deo istraživanja, organizovali su radionice na kojima su žene govorile o iskustvima. Njihove priče poslužile su kao osnova za pet epizoda stripa.

Strip je, ističe veoma dobro prihvaćen, napisala ga je Lela Kalamović, umetnica iz Sarajeva, a ilustrovala Danica Jevđović iz Užica.

„One su pokušale da te fokus grupe s kojima smo radili istraživanje nekako sažmu u nekolikom scena koje su karakteristične. I svi smo prepoznali te situacije kada žena kaže: ‘Jao, ne mogu više ovo ovako’ ili ‘Da li je ovo realno’. Ljudi su se prepoznali u ovim scenama“, ističe Bobičićeva.

Naglašava da je kućni rad tek prihvaćen u zakonu, da ga treba razvijati i doneti podzakonske akte. Važno je, dodaje, i uticati na celokupno društvo – od toga da se o kućnom radu govori u obrazovanju do postojanja kurseva.

„Nekada je u školi postojalo domaćinstvo gde su se svi učili poslovima, do rasterećenja žena i u profesionalnom radu mnogo toga može da se uradi“, zaključila je Bobičićeva.

Najveći teret pandemije podnele su žene, pokazalo je istraživanje „Vratiti svoje vreme“ o uticaju korone na povećani teret neplaćenog kućnog rada, koji su podnele devojke i žene iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Nađa Bobičić, iz Centra za ženske studije Beograd, ističe da je neophodno da se kućni rad drugačije organizuje i vrednuje, bolja infrastruktura, da postoji više domova za zdravlje, više vrtića, ali i briga zajednice da se taj posao rasporedi.