Opet smo u ekološkom dugu – nedozvoljeni minus nam je ove godine ranije zabeležen
Pre mesec i po, u odnosu na prošlu godinu, Srbija je ušla u ekološki dug. Od 23. maja su prirodni resursi, koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni. Ekološki dug je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.
Podeli vest:
U poređenju sa prošlom godinom, kada smo „kredit“ od prirode „podigli“ 8. jula, ove godine datum je bitno pomeren na štetu planete i ljudi.
Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode objasnila je za RTS da je mogao da zabrine i 8. jul 2023. godine. Kada se potroše sve zalihe koje vam priroda spremi, znači da narednih pola godine takođe živite u dugu. To je povezano sa metodologijom ekološkog duga.
Šta je metodologija ekološkog duga
„Metodologija izračunavanja ekološkog duga podrazumeva da vi imate broj stanovnika jedne teritorije, imate globalni hektar i razliku biokapaciteta. Sve ovo zvuči strašno, ali nije. Globalni hektar predstavlja produktivnost jedne teritorije, a biokapacitet sposobnost ekosistema da svoje prirodne zalihe obnovi.
Kada sve ovo spojite, shvatite da na obračunavanje ekološkog duga utiče nekoliko faktora, jedan od njih je ubrzana industrijalizacija, koja povećava produktivnost jedne teritorije, ali na štetu prirodnih resursa”, rekla je sagovornica.
Napominje da je druga stavka u proračunu stanovništvo, što je ove godine slučaj kod nas. Godine 2022. imali smo zvaničan popis stanovništva koji je evidentno pokazao odliv stanovništva, smanjenje broja, a što je manje stanovnika na jednoj teritoriji, to je njihov ekološki dug veći.
U maju gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije počinju da duguju planeti, a najkasnije u ekološki dug ulazi Albanija, u septembru. Za ostatak država podatke ćemo znati 5. juna 2024. godine.
Koliko neracionalno upravljamo prirodnim resursima?
Napominje da industrijalizacija u najvećoj meri utiče na čitav ekosistem planete što podrazumeva proizvodnju velikih količina ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu. To znači da nastaju ubrzane klimatske promene.
„Da bismo mogli da proizvodimo više hrane, mi krčimo šume, isušujemo vlažna staništa, pokušavamo da izrabimo mora, a ova tri ekosistema su najveći apsorbenti ugljen-dioksida. Oko 40 odsto hrane bacimo. Ako polovinu hrane hranimo na pola, dan ekološkog duga bio bi pomeren 13 dana unapred“, istakla je Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.
Podeli vest:
