Osmaci polažu malu maturu od 21. do 23. juna: Šta ih čeka na testiranju, kako da izračunaju bodove i koliko ima mesta u srednjim školama?

Nešto manje od 67.000 svršenih osnovaca koji će polagati završni ispit, moći će da konkurišu za neko od 75.853 mesta u srednjim školama koja su predviđena za upis učenika u prvi razred za školsku 2023/2024. godinu.

Od ukupnog broja mesta u srednjim školama, u četvrogodišnjim obrazovnim profilima ima 59.993 mesta, u trogodišnjim 15.668, a u profilima u dvogodišnjem trajanju slobodno je 192 mesta.

– U srednjem stručnom obrazovanju ima ukupno 57.409 mesta. U novoj školskoj godini planirano je 3.782 mesta za obrazovanje po dualnom modelu. Od ukupnog broja planiranih kvota, u gimnazijama će moći da se upiše 18.252 učenika. Od ovog broja za specijalizovana gimnazijska odeljenja je planirano 3.222 mesta, a u umetničkim školama i odeljenjima biće mesta za 1.795 đaka, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete.

Mala matura od 21. do 23. juna

Učenici osmog razreda polagaće završni ispit od 21. do 23. juna u matičnim osnovnim školama.

Prvog dana, u sredu, 21. juna radiće test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, dan kasnije, 22. juna rešavaće test iz matematike, dok će u petak, 23. juna polagati predmet po izboru.

Ove godine novina je što će đaci umesto kombinovanog testa polagati jedan predmet po izboru, a mogli su se da se opredele između biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Prema ranijim podacima Ministarstva prosvete, najveći broj osmaka je izabrao biologiju (38 odsto), potom geografiju (29 odsto) i istoriju (16 odsto), a najmanje njih se odlučilo da polaže fiziku (osam odsto) i hemiju (devet procenata).

Kako izgledaju testovi?

Svaki od testova koji se polažu na završnom ispitu sadrži po 20 zadataka kojima se proverava ostvarenost obrazovnih standarda definisanih na tri nivoa postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom.

Od ukupnog broja zadataka obično oko polovina bude sa osnovnog nivoa, četiri do pet sa naprednog, a ostatak sa srednjeg nivoa.

Osnovni nivo đaci obično doživljavaju kao najlakše zadatke, ali stručnjaci objašnjavaju da tu spadaju i ona znanja koja nisu jednostavna, ali su temelj, neophodan da ga imaju svi učenici da bi mogli da nastave srednjoškolsko obrazovanje.

Na prošlogodišnjoj maloj maturi u testu iz maternjeg jezika najviše zadataka (devet) je bilo iz oblasti Gramatika, leksika, narodni i književni jezik, zatim iz Književnosti (šest), tri zadatka su iz Pisanog izražavanja i dva iz oblasti Veština čitanja i razumevanje pročitanog.

Prema nivou postignuća, najviše je zadataka sa osnovnog nivoa (devet), sedam zadataka pripada srednjem nivou, a četiri naprednom. Od učenika se očekivalo da u 17 zadataka izaberu jedan ili više od ponuđenih odgovora, dok su u tri zadatka učenici davali kratak odgovor.

U testu iz matematike po pet zadataka je bilo iz oblasti Geometrija, Brojevi i operacije sa njima i Algebra i funkcije. Tri zadatka su bila iz Obrade podataka, a dva iz Merenja.

Prema nivou postignuća, najviše je zadataka sa osnovnog nivoa (devet), sedam pripada srednjem nivou, a četiri naprednom. Ukupno tri zadatka je bilo otvorenog tipa, tako da su učenici bili u obavezi da navedu postupak rešavanja. Od učenika se očekivalo da u 17 zadataka izaberu tačan od više ponuđenih odgovora.

Koliko traje testiranje?

Đaci imaju po 120 minuta da reše svaki test. Pravilo je da se učionica ili sala u kojoj se polaže mala matura ne sme napustiti prvih 45 minuta od početka testiranja, kao ni poslednjih 15 minuta predviđenih za rad.

Ukoliko učenik zakasni do 30 minuta, on može da pristupi polaganju uz odobrenje direktora škole, s tim što mu se ne produžava vreme za izradu testa.

Što se tiče same procedure, đaci će detaljni biti o tome obavešteni od svojih razrednih starešina.

Na ispit se obično dolazi 45 minuta pre početka vremena za rad, kako bi bilo vremena da se đaci rasporede po učionicama ili prostorijama u kojima će se polagati završni ispit.

Đaci smeju da unesu samo đačku knjižicu, propisani pribor za rad i flašicu vode.

Za rešavanje testa iz maternjeg jezika i trećeg testa su potrebni grafitna olovka, gumica i plava hemijska, s tim što neke škole svakom učeniku obezbede po dve hemijske olovke. Za test iz matematike potrebni su još lenjir, šestar i trougao.

Nije dozvoljeno unošenje mobilnih telefona i kalkulatora, razgovor, šaputanje, dobacivanje jer đaci time rizikuju da budu udaljeni sa testiranja. To je jedini način da se na testu „padne“, budući da nije propisana donja granica za prolaz.

Kako se boduje matura?

Zbog ukidanja kombinovanog testa ove godine je promenjeno bodovanje, pa se na testu iz maternjeg jezika i matematike može osvojiti maksimalno po 14 poena, a bez greške urađen treći test donosi 12 bodova.

Treba imati na umu da su ovo bodovi koji se računaju pri upisu u srednje škole, a svaki od testova završnog ispita nosi maksimalno po 20 poena.

Da bi se izračunali poeni za upis potrebno je broj osvojenih bodova na testovima iz maternjeg jezika i matematike pomožiti sa koeficijentom 0,7, a iz trećeg testa 0,6.

Po osnovu uspeha na završnom ispitu može se osvojiti maksimalno 40 poena.

Kako se računa uspeh iz osnovne škole?

Pri upisu u srednje škole pored rezultata na maloj maturi boduje se i uspeh postignut u osnovnoj školi, tačnije od šestog do osmog razreda. Po tom osnovu učenik može imati maksimalno 60 poena.

Opšti uspeh se izračunava tako što se prosek ocena na kraju šestog, sedmog i osmog razreda, zaokružen na dve decimale, sabere i zatim pomnoži brojem četiri.

Navešćemo i primer: ako je učenik, recimo, šesti razred završio sa prosekom 4,38, sedmi sa 4,67 i osmi sa 4,73 to u zbiru iznosi 13, 78, a kada to pomnožimo sa četiri dobija se 55, 12 poena po osnovu uspeha iz osnovne škole.

Poeni sa takmičenja

Dodatne poene donose uspesi na takmičenjima u osmom razredu iz kalendara Ministarstva prosvete.

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju donosi dodatnih 12 bodova, druga nagrada 10, a treća osam poena, dok se na prvo mesto na republičkom takmičenju dobija šest, za drugo četiri, a za treće dva boda.

Ukoliko je učenik osvojio više nagrada na takmičenjima iz jednog predmeta uzima se u obzir najbolji ostvaren rezultat, odnosno najveći broj bodova.

Kada je đak osvojio više nagrada iz takmičenja iz najviše dva predmeta, sabiraju mu se ostvareni rezultati.

Treba imati na umu da prve tri nagrade jesu one koje odgovaraju prvom, drugom i trećem najboljem postignutom rezultatu na rang-listi, a ne prvo, drugo i treće osvojeno mesto.

Redosled kandidata

Redosled kandidata za upis u srednju školu određuje se na osnovu uspeha na završnom ispitu, opšteg uspeha od šestog do osmog razreda i poena sa takmičenja, dok se đacima koji su polagali prijemni ispit za upis u neko od specijalizovanih odeljenja računa i rezultat sa prijemnog.

Za upis u „običnu“ četvorogodišnju srednju školu potrebno je najmanje 50 poena.

Kada veći broj kandidata od predviđene upisne kvote ostvari isti broj poena prednost u rangiranju ima učenik koji je bio vukovac tokom osnovne škole. Ako se po tom osnovu ne može napraviti razlika prednost ima đak koji je osvojio veći broj poena na takmičenjima, a na kraju onaj ko je osvojio veći ukupan broj poena na završnom ispitu.

Što se tiče specijalizovanih srednjih škola i profila, u prednosti su najpre nosioci diplome „Vuk Karadžić“, potom učenici koji su osvojili veći broj poena na prijemnom ispitu, zatim oni sa većim brojem bodova sa takmičenja i na kraju đaci sa većim brojem poena na završnom ispitu.

Kako popuniti listu želja?

Posle utvrđenog broja poena po svim navedenim parametrima učenici popunjavaju listu želja, u koju mogu da navedu najviše 20 opredeljenja, odnosno obrazovnih profila i smerova gimnazija.

Ako, na primer, učenik želi da konkuriše i za prirodni i na društveni smer u istoj gimnaziji, to se računa kao dve želje.

Preporuka je da se kao prva želja navede škola, odnosno obrazovni profil koju bi učenik najviše voleo da upiše, a potom lista popuni imajući u vidu interesovanja, ali i broj poena.

U Informatoru za upis u srednje škole koji se može kupiti u knjižarama nalazi se spisak svih srednjih škola i obrazovnih profila sa brojem poena koji su imali poslednji primljeni kandidati tokom prethodne tri godine. Taj minimalan broj bodova za ulaz je orijentir koji đacima služi da što bolje procene svoje šanse.

Preporuka je da se, bez obzira na broj poena koji učenik ima, popuni svih 20 mesta na listi želja. Treba voditi računa da se ne navode škole udaljene od mesta stanovanja, ako učenik ne planira da putuje ili da se preseli u grad, odnosno mesto u kome se ta srednja škola nalazi.

Đaci se po srednjim školama i obrazovnim profilima raspoređuju kompjuterski, na osnovu opredeljenja i broja poena koje imaju.

Obrazac liste želja nalazi se u Konkursu za upis učenika u srednje škole, a može se i posebno kupiti u knjižarama.

Koje su bile najpopularnije škole i profili?

Prošle školske godine u prvom upisnom krugu je raspoređeno 58.432 učenika: 39.257 po prvoj želji (67,2 odsto), 8.654 po drugoj (14,81 odsto) i 3.792 po trećoj želji (6,5 procenata).

Ukupno po prve tri želje raspoređeno je 88,5 odsto đaka.

– Najveći indeks popularnosti u prošloj godini imali su smerovi gimnazija (društveno – jezički, prirodno – matematički i opšti tip) u gimnazijama u Novom Sadu i Beogradu. Veliki indeks popularnosti imali su obrazovni profili u medicinskim školama u Vranju, Novom Sadu, Novom Pazaru, Zemunu… Omiljeni profili su i tehničar drumskog saobraćaja (Leskovac, Kruševcu), kao i tehničar dizajna grafike u Školi za dizajn. Može se reći da su najpopularnije medicinske škole, gimnazije, kao i profili u srednjim stručnim školama koji su traženi na tržištu rada, kažu u Ministarstvu.

Nešto manje od 67.000 svršenih osnovaca koji će polagati završni ispit, moći će da konkurišu za neko od 75.853 mesta u srednjim školama koja su predviđena za upis učenika u prvi razred za školsku 2023/2024. godinu.