Otvorena izložba „Dragana Ilić, Portret – igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti

Prisutnima su se uz Rajku Bošković obratili Marijana Kolarić, direktorka MSU, i Irina Subotić, profesorka emerita i nekadašnja kustoskinja MSU.

Marijana Kolarić je u uvodnom obraćanju istakla: „Ova izložba deo je ciklusa koji smo pokrenuli s ciljem afirmacije i podsećanja na skulptorke čija se dela nalaze u kolekciji Muzeja, ali koje nisu uvek bile dovoljno vidljive u institucionalnim narativima ili okvirima. Te inicijativa proističe iz želje da preispitamo načine na koje predstavljamo umetničke prakse žena, da otvaramo prostor za nova čitanja, istovremeno podsećajući se na one umetnice koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini, autorke koje su gradile i oblikovale savremenu umetničku scenu, često u tišini a nekad i van glavnih tokova”.

Dr Rajka Bošković je u svom govoru navela: „Sam naziv izložbe osmišljen je sa ciljem da podstakne razmišljanje o smislu i značenju fenomena portreta uopšte, pre svega, ali takođe i da ukaže na specifičnost pristupa portretisanju ove umetnice. Jer sam način portretisanja Dragane Ilić uvek je praćen živim i dinamičnim razgovorom sa modelom, koji se pretvara u autentičan umetnički koncept kada u posebnom magnovenju, često nepredviđeno, dolazi do razotkrivanja nekih duboko zaptivenih slojeva ličnosti koje ona hvata i prenosi u svoje delo. Ne zaustavljajući se na prikazu samo trenutnog raspoloženja modela, Dragana Ilić uopštava svoje viđenje u jezgrovit umetnički iskaz, sa svom istinitošću doživljenog odnosa umetnika i modela“.

Irina Subotić obratila se prisutnima rečima: „Klasična, antropološka tema portreta, kojoj se posvetila Dragana Ilić, nije u modi. U velikoj meri je zanemarena od savremenih autora, upravo zbog činjenice da zahteva izvanredno posvećenje, psihološku usredsređenost na portretisanu ličnost, uspostavljanje međusobnog autentičnog odnosa, snagu izraza i inventivnosti, koja doprinosi svežini individualnog odnosa i poznavanja modela“.

Irina Subotić je dodala: „Svaka Draganina skulptura je svojevrsna, magična, različita, ima različitu istoriju odnosa sa osobom kojoj se obraća, svojim istraživanjima i razmišljanjima, i za večnost ostavlja tragove svojih doživljaja, često nam otkrivajući i ono što sami kod sebe nismo uočili. Razotkriva one psihološke, dubinske slojeve portretisanih osoba koje je prepoznala i želela da istakne. Svi mi koji smo portretisani, nikada nećemo zaboraviti te čudesne trenutke pokretanja njenih prstiju i celog tela, njeno skakutanje oko nas i zagledanje u naš lik, uz razgovor i istraživanje svetlosti i senke, koji učestvuju u oblikovanju ne samo fizionomskih crta već i izgovorenih reči, nagoveštenih misli, ideja ili stavova“.

U okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU predstavlja se jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.

Kroz ovako osmišljen ciklus izložbi razmatra se i sagledava odnos umetnosti kao fenomena i ličnosti kao faktora koji presudno utiče i na sam umetnički izraz. Jer umetnost, kao unutrašnji poziv, daje smisao odabiru životnog puta, bez obzira na sve potencijalne i neminovne teškoće koje se isprečuju na njemu, kako u domenu ličnog, tako i društvenog života. A ličnost, kao aura naših izbora koja daje ton i boju svim našim delima, obelodanjuje se i obznanjuje možda najjasnije ili, bolje rečeno, najsjajnije, u umetnosti.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine.

Dragana Ilić (Beograd 1966–2020) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1991. godine, na Vajarskom odseku u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i Jovana Kratohvila, i završila postdiplomske studije kod Slavoljuba Caje Radojčića. Kao prva žena predavač na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, radi kao pedagog od 1995. godine, a od 2011. godine radi u zvanju vanrednog profesora.

Pored više samostalnih izložbi, učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Smederevu, Vršcu, Kikindi, Solunu itd. Takođe je učestvovala na brojnim simpozijumima i likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Za njen rad od izuzetnog značaja bio je rad na Internacionalnim simpozijumima skulpture „Terra” u Kikindi 1994. i 2001. godine.

Izradila je više spomen-bista osnivača Instituta za fiziologiju i histologiju postavljenih u auli Fiziološkog instituta Medicinskog fakulteta po narudžbini Medicinskog fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Takođe je izradila spomen-bistu kompozitora Kornelija Stankovića po narudžbini Srpskog instituta u Budimpešti 2015. godine.

Dobitnica je niza značajnih nagrada i priznanja, među kojima su: nagrada za crtež iz Fonda Fakulteta likovnih umetnosti (1988), nagrada za skulpturu iz Fonda Vladete Petrića (1990), nagrada za skulpturu iz Fonda Sretenja Stojanovića (1991), nagrada 35. Oktobarskog salona (1994), Nagrada Bijenala mladih, Galerija M-art, Vršac (1994) i druge.