Otvorena izložba „Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, u uvodnom obraćanju je istakla: “Morao sam biti prisutan naziv je izložbe koja je nastala u partnerstvu i saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja naivne i marginalne umetnosti, imajući u vidu Bihalji-Merinovu istaknutu ulogu u promociji domaće i inostrane moderne i naivne umetnosti i novih umetničkih pojava, ali i njegovu prisutnost u radu obe institucije. Oto Bihalji Merin bio je čest saradnik našeg Muzeja, pisao je tekstove za izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti a između ostalih i za tapiserije Milice Zorić, legatorke upravo prostora u kojem se izložba i nalazi.“

Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, na otvaranju izložbe je rekla: „Oto Bihalji-Merin je slušao tokove onog što je nazvao avantura moderne umetnosti i veoma brzo reagovao na nove pojave, trudeći se da ih što pre teorijski obradi i uvede u kanone umetnosti 20-og veka. Svoj ugled i poziciju na svetskoj sceni, koristio je i za promociju nase kulture i umetnika iz ove sredine, što je legat na kome umnogome počivaju naše dve muzejske institucije, Muzej naivne i marginalne umetnosti i Muzej savremene umetnosti”.

Miroslav Karić, kustos izložbe iz Muzeja savremene umetnosti, o Bihalji-Merinovom životu i delu je rekao: “Sve što je u svom vremenu opservirao i iznosio kao problem ostaje aktuelno i danas, živo u jednoj pronicljivosti duha koji se ne miri sa bilo kakvom nejednakošću, marginalizacijom, isključivošću, ravnodušnošću prema promenama i preobražajima. Pažljivo je beležio, sakupljao i čuvao u svojoj obimnoj arhivi svedočanstva o burnim istorijskim zbivanjima u kojima je i sam učestvovao, o njihovim akterima sa kojima je drugovao i zajedno se borio za ideju kojoj će ostati veran do kraja života – svet kao humanije i pravednije mesto za život”.

Senka Latinović, kustoskinja izložbe iz Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u svom govoru je navela: “Bihalji-Merin je bio antifašista, internacionalista, humanista i zaljubljenik u umetnost, a posebno umetnost pozicioniranu van utvrđenog centra, bilo da se radilo o naivnoj, vanevropskoj ili srednjevekovnoj umetnosti. Dizao je svoj glas protiv rata i razaranja, upozoravao na opasnost atomskog naoružanja i pisao da nam je potrebna svest koja će odbraniti taj naš zajednički i jedini životni i stvaralački prostor i omogućiti čoveku i biljci i vodi i zemlji da izbegnu kataklizmu. Njegova ličnost, delovanje i pisanje su nam zato i danas inspiracija, a Salon Oto BIhalji-Merin je mesto na kome čuvamo njegovu bogatu zaostavštinu i koja je bila početno mesto istraživanja i kreiranja naše izložbe”.

Obeležavanje 120 godina od rođenja Ota Bihalji-Merina predstavlja neposredan povod za organizovanje izložbe posvećene ovom prominentnom jugoslovenskom intelektualcu sa ciljem da se dodatno istraže i iznova sagledaju njegovi lik i delo.

Na aktuelnoj izložbi su izdvojene najznačajnije stanice na njegovom životnom putu od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Kroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti. Publika će imati priliku da otkrije Bihalji-Merina i u ulozi inspiratora i mentora brojnim mladim likovnim umetnicima i piscima, čija sećanja su zabeležena i uključena u izložbenu postavku.

U pripremi je zbornik radova istraživača/istraživačica koji su iz različitih perspektiva posmatrali poznate i manje poznate činjenice o životnoj i umetničkoj filozofiji Ota Bihalji-Merina. Takođe, biće organizovani i prateći govorni programi u okviru kojih će publika imati priliku da se bliže upozna sa Bihalji-Merinovom „delatnom prisutnošću”.

Izložba je otvorena do 17. februara 2025.