Naučnici uzgojili ljudsko moždano tkivo u miševima
Jedna od najvećih prepreka u razumevanju ljudskog mozga jeste nemogućnost naučnika da direktno istražuju procese unutar živog ljudskog tkiva. Kako bi prevazišli ovo ograničenje, neurobiolozi sa Univerziteta Stenford napravili su značajan korak napred – uspešno su uzgojili ljudsko moždano tkivo unutar miševa čiji je sopstveni moždani korteks genetski redukovan u ranoj fazi razvoja.
Podeli vest:
Istraživački tim, koji predvodi neurobiolog Sergiu Pașca, genetskim inženjeringom stvorio je takozvane „apalijalne” miševe kojima se većina moždanog korteksa i hipokampusa nikada nije razvila. Nakon što su im ubrzo po rođenju presađeni ljudski kortikalni organoidi, stvoreni su „ksenokortikalni” miševi.
Unutar tri meseca, presađeno ljudsko tkivo se proširilo i zauzelo više od 90 odsto zapremine kortikalnog tkiva kod ovih životinja. Tokom ovog procesa, ljudsko tkivo je razvilo krvne sudove, povezalo se sa nervnim sistemom miša, postalo električno aktivno i poslalo pojedina vlakna sve do kičmene moždine. Pașca objašnjava da ove životinje i dalje imaju nervni sistem, čulne organe i subkortikalne strukture miša, ali da je većina prisutnog kortikalnog tkiva ljudskog porekla i da formira funkcionalne veze sa ostatkom nervnog sistema.
Nakon oko šest meseci razvoja, u tkivu su se pojavili specifični dugi projekcijski neuroni (L5-ET), kao i retke ćelije nalik fon Ekonomo neuronima (VEN), koje su od presudnog značaja za proučavanje pojedinih oboljenja, a koje je ranije bilo izuzetno teško reprodukovati u laboratoriji.
Prilikom testiranja u lavirintu u obliku slova Y, „ksenokortikalni” miševi su pokazali bolje rezultate u radnoj memoriji u odnosu na netransplantirane „apalijalne” miševe, mada se naučnici pozivaju na oprez pre nego što zaključe da su za to ponašanje direktno zaslužni ljudski neuroni.
Glavni cilj ovog modela nije samo posmatranje ponašanja životinja, već stvaranje uslova za proučavanje nastanka raznih oboljenja. Ovakav pristup mogao bi da omogući testiranje terapija za frontotemporalnu demenciju, epilepsiju, autizam i druge neurorazvojne poremećaje direktno na ljudskim neuralnim kolima.
Zbog specifičnosti istraživanja i integracije ljudskog tkiva u životinje, tim sa Stenforda je u rad uključio bioetičare i eksterni komitet stručnjaka kako bi se kontinuirano pratilo stanje i ponašanje životinja, uz napomenu da neurološki i psihijatrijski poremećaji pogađaju skoro jednu od pet osoba, zbog čega je razvoj preciznijih modela od ključnog značaja.
Podeli vest:
