Pet hiljada evra za prvo dete dobrodošla pomoć, dugoročna sigurnost ipak bitnija

Posle izjave Aleksandra Vučića da će predložiti da se za rođenje deteta roditeljima isplati 5.000 evra, stručnjaci kažu da je pomoć dobrodošla, ali da je za popravljnje demografije važnija sigurnost.

„Ići ćemo sa izmenama zakona i olakšaćemo trudnicama i porodiljama mnoge stvari, a ići ćemo i sa velikim i značajnim uvećanjem iznosa za rađanje dece – za prvo, drugo, treće i četvrto dete“, kazao je Vučić i objasnio da su nove mere neophodne jer nam je „stopa nataliteta obrnuto proporcionalna rastu životnog standarda“.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih deset godina sve je manji broj rođenih, od 65.598 u 2011. pao je na 61.692 prošle godine, pa je negativan prirodni priraštaj, ne računajući migracije, na početku prošle decenije iznosio 37.337, a u 2020. godini 56.158 stanovnika manje svake godine, piše Danas.

Umesto finansijske stimulacije za rađanje deteta mnogo je važnije graditi ambijent koji je podsticajan za rađanje, što su pokazala i iskustva drugih zemalja poput Švedske i Rusije, smatra demograf Goran Penev, član Odbora za proučavanje stanovništva pri SANU.

„Finansijska podrška može na nekoga da utiče da dobije prvo dete, ali ne i da dalje proširuje porodicu. Mnogo je važnije graditi ambijent koji je podsticajan za rađanje. To između ostalog znači da je potrebna pouzdanost i stabilnost, odnosno da se pravila i sistemi podrške ne menjaju svaki čas“, smatra Panev.

Prema njegovim rečima, deca i porodica su visoko vrednovani među mladima. Oni žele pouzdane partnere za život, ali i pouzdanu državu u koju mogu da imaju poverenja.

„Na kraju, šta takav podsticaj znači, čak i da se ostvari kratkotrajni efekat, ako će ta deca kroz deceniju ili dve masovno odlaziti iz zemlje“, kaže Panev za list Danas.

Docent na katedri za demografiju Fakulteta za geografiju Petar Vasić kaže za Danas da je u poslednjih desetak godina u Srbiji vidljivo došlo do odlaganja rađanja prvog deteta što na mnogo različitih načina utiče na fertilitet, odnosno prosečan broj dece koje rodi jedna žena. Objašnjava da čekajući povoljnije finansijske prilike, ženama ostaje manje vremena da rode svu željenu decu, a vrlo često se u međuvremenu pojave i zdravstvene prepreke za to.

„Željeni broj dece u Srbiji je iznad 2,5 što je veoma dobro i više je nego u Evropi, ali je problem što on ne uspeva da se ostvari. Odlaganjem rađanja približavamo se podacima iz razvijenijih zemalja, posebno u Južnoj Evropi, Španiji, Italiji, Grčkoj… One imaju najniže stope rađanja i najvišu prosečnu starost na rođenju prvog deteta“, kaže Vasić.

Predsednica udruženja „Mame su zakon“ Tatjana Macura smatra da se ne može kritikovati ni jedna mera finansijske podrške, ali je potrebno dobro razumeti šta se obećava.

„Očigledno da za porodice koje čekaju treće, četvrto i naredno dete novac ne igra presudnu ulogu. Uz zakon kojim se obezbeđuje finansijska podrška i jednu od ključnih uloga u našem nestajanju igraju i migracije, pa bi podizanje životnog standarda, pravna i svaka druga sigurnost u državi ohrabrila ljude da ostanu ovde i šire svoje porodice“, kaže Macura.

Posle izjave Aleksandra Vučića da će predložiti da se za rođenje deteta roditeljima isplati 5.000 evra, stručnjaci kažu da je pomoć dobrodošla, ali da je za popravljnje demografije važnija sigurnost.