• „Pismenost danas nikom nije važna“: Zbog čega osmaci ne znaju sva slova azbuke?

    Da đaci brkaju ćiriličko i latiničko pismo ili da mešaju štampana i pisana slova nije novost. Ali da učenici osmog razreda ne znaju da napišu sva slova azbuke široj javnosti zvuči neverovatno. Ne i nastavnicima koji su ovaj problem odavno uočili u praksi.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    „Pismenost danas nikom nije važna“: Zbog čega osmaci ne znaju sva slova azbuke?
    Foto: Pixabay

    Povod za najnoviju polemiku na društvenim mrežama o stanju u domaćem obrazovnom sistemu je objava poznatog aforističara i novinara Bojana Ljubenovića, koji je na svom Fejsbuk profilu napisao da je od iz izvora kome veruje dobio informaciju da je direktorka jedne beogradske osnovne škole testirala učenike osmog razreda tako što je svako trebalo da napiše azbuku štampanim i pisanim slovima.

    „Od 110 testiranih čak 40 učenika nije ispunilo zadatak, nekome je falilo pet slova, nekome manje itd. Da pojasnim, nisu znali da napišu svih 30 slova azbuke. Osmi razred. Čestitam svima nama kao društvu“, napisao je Ljubenović, koji nije želeo da otkriva o kojoj školi je reč.

    – Naravno da se to dešava. Pre nekoliko godina, možda ima i decenija od tad, u testovima za pripremu osmaka za završni ispit, bilo je pitanje koliko slova ima azbuka. Sigurno 90 odsto odeljenja kome sam tada predavala, nije znalo odgovor na to pitanje. I sada, kad radimo pismeni zadatak, učenicima je veliki problem da pišu pisanom ćirilicom, a o pisanoj latinici i da ne govorim – kaže za Danas Marija Sarić Đorđević, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „Ljuba Nenadović“.

    Đaci, dodaje, najčešće mešaju štampana i pisana slova jer ne znaju sva slova pisane ćirilice, a izuzetak nisu ni odlični učenici. Sa tim, kaže, dođu u peti razred i to se kasnije teško ispravi. Naša sagovornica ističe da učenici na kontrolnom, takođe, izbegavaju pisana slova ćirilice i osete olakšanje kad im se kaže da mogu koristiti štampana.

    – Ne znam kakvi su tačno bili zahtevi i kako je to testiranje izgledalo. Pretpostavljam da su deca pisala nekakva slova, verovatno nepravilno, da nisu znala sva velika i mala ili pisana. Ne bih očekivala ovoliki procenat grešaka, ali moguće je. Program je preobiman, časova maternjeg jezika manje nego u drugim zemljama. Deca imaju sve lošije radne navike. Većina ne čita ništa, ni lektiru ni nešto drugo. Najzad, pre neki dan sam u novinama naišla na „nezna“. Pismenost danas prosto nikom nije važna – navodi Marija Starčević, nastavnica srpskog jezika i književnosti.

    I nastavnici u komentarima na društvenim mrežama potvrđuju da učenici u šestom razredu „ne znaju ni da čitaju, ni da pišu“, te da u petom i šestom razredu „retko ko zna tečno da čita“.

    – Ne znam konkretno šta je uzrok, niti bih krivicu svalila na učitelje. Pre bih, kao roditelj, rekla da je problem u zahtevnom gradivu koje mora da se savlada u prva četiri razreda. Umesto da se akcenat stavi na savladavanje čitanja, pisanja i razumevanja pročitanog, oni rade vrste imenica i prideva u drugom razredu. Rade glagole, brojeve, zamenice, a to ih sve čeka u petom razredu kad su oni dovoljno zreli da pravilno nauče vrste reči. Naravno da mora da se „pretrčava“ preko onoga što program propisuje, a ne savlada se valjano osnovno gradivo – ističe Marija Sarić Đorđević.

    Učiteljica iz jedne beogradske osmoletke za Danas kaže da se azbuka uči u prvom razredu, a abeceda u drugom.

    – Deca u drugom razredu mešaju ćiriličko i latiničko pismo dok ih dobro ne usvoje. Međutim, praksa je pokazala da deca često zaborave jedno ili drugo pismo ukoliko ih ne primenjuju. Zato je važno da učitelji i nastavnici insistiraju da učenici pišu oba pisma. Na primer, jedne nedelje da pišu ćiriličkim pismom, druge nedelje latiničkim – kaže ova učiteljica.

    Ona citira jedan od ishoda za predmet srpski jezik za prvi razred osnovne škole koji glasi da će „učenik po završetku razreda biti u stanju da vlada osnovnom tehnikom čitanja i pisanja ćiriličkog teksta“.

    – To znači da treba da primenjuje ćiriličko pismo. Ali iz ovog ishoda ne proizilazi da učenik treba usmeno da reprodukuje azbuku, tako da to ostaje na učitelju i njegovom načinu rada. Opismenjavanje dece jeste posao učitelja. Naravno, deca će bolje usvojiti nastavne sadržaje na koje sam učitelj/nastavnik stavlja u fokus – kaže učiteljica, koja rezultate s početka teksta objašnjava i načinom rada i kriterijumom ocenjivanja prosvetnih radnika.

    Iako u javnosti vlada uvreženo mišljenje da su „kod učiteljice svi odlični“ i da odatle kreće problem neobjektivnog ocenjivanja, javno dostupnih podataka o uspehu učenika po razredima nema.

    Jedino se u izveštaju o rezultatima završnog ispita navodi koje zaključne ocene su imali učenici u osmom razredu iz svih predmeta koji se polažu na maloj maturi.

    Tako je, recimo, u prošloj generaciji malih maturanata 35,7 odsto učenika na kraju osmog razreda imalo zaključenu peticu iz srpskog, 23,7 odsto četvorku, 22,5 trojku, a 18 odsto dvojku.

    Analiza je pokazala da postoji korelacija između školskih ocena i rezultata koje đaci pokažu na završnom ispitu, ali da je za očekivati da ona bude veća.

    Obrazovnim standardima za predmet srpski jezik je definisano da učenik na kraju osnovnog obrazovanja treba da zna i koristi oba pisma, i ćirilicu i latinicu. Ovo je standard sa osnovnog nivoa, za koji se očekuje da ga dostigne 80 odsto učenika.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Vremenska prognoza za nedelju, 16. jun

    Nedelja nam donosi i sunce i oblake. U većem delu zemlje biće pretežno sunčano. Ipak, posle podne, uz lokalni razvoj oblačnosti, na zapadu i jugozapadu zemlje mogući su kiša i pljuskovi sa […]

    Šta ako putnik dobije apartman koji nije ugovoren

    Počela je letnja sezona i ove godine će veliki broj putnika iz Srbije odmor provesti u organizaciji turističkih agencija. Prema podacima iz Jute, od oko milion putnika koji odmor provedu u […]